Pazite se, nadiru ose i stršljenovi! Barem nam ovako javljaju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, i valjalo bi poslušati. Naime, ukoliko leto bude izuzetno toplo, kao što najavljuju meteorolozi, u Srbiji bi moglo da dođe do invazije osa, stršljenova, ali i drugih štetnih insekata.
Da li i kako dolaze ose i stršljenovi? Struka se javlja
Prema rečima doktora Ivana Aleksića iz Zavoda za biocide, predstojeće toplo leto može biti povoljno za većinu vrsta insekata, ali će tek u budućnosti biti jasnije koje će vrste doživeti porast brojnosti u poređenju sa standardnim godinama.
„Ako leto bude izuzetno toplo, kao što nadležne službe prognoziraju, moglo bi doći do porasta populacija osa i kod nas. Brojnost neke insekatske vrste zavisi od niza faktora. To su temperatura, vlaga, dostupnosti i raspoloživosti hrane, skloništa… Sa druge strane, većini insekata i ne odgovaraju jako visoke temperature s obzirom na to da svaka vrsta ima svoj temperaturni opseg za normalno funkcionisanje“, ističe Aleksić.
Kada su u pitanju ose, čiju pojačanu brojnost očekuju i stručnjaci iz Nemačke, što je preneto iz tamošnjeg Bilda, očekuje se da će njihova prisutnost biti dominantna u Srbiji tokom druge polovine leta.
„Navljeno toplo leto će odgovarati većini insekatskih vrsta, pa ćemo u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine,“ veli on. „S obzirom na to da aktivnost svih insekata zavisi od temperature, viša temperature će pogodovati bržem razviću i povećanoj aktivnosti većini insekata. Ako bude i padavina, to će naročito pogodovati pojavi većeg broja komaraca ovog leta. Ose će se svakako pojaviti kao i svake godine početkom proleća, ali njihova veća brojnost, kao i stršljena, se očekuje u drugoj polovini leta kada su njihova društva najbrojnija“.
Oprez nije na odmet
Dr. Aleksić je izjavio da s početkom prvih toplih prolećnih dana, matice osa, koje su jedine preživele tokom zimskih meseci, započinju izgradnju novog osinjaka – kolonije. On je dodao da je rekao da brojnost u svakoj koloniji postepeno raste kako se leto bliži kraju, dostižući svoj vrhunac sredinom i krajem sezone kada počinje njihovo parenje.
Ose i stršljeni, pored toga što su opasnost za ljude, predstavljaju i problem za poljoprivrednu proizvodnju. Dobro je poznato da ovi predatorni insekti ulaze u košnice i kradu med. Neretko se desi i da ubijaju pčele na brutalan način (stršljen hvata pčelu u letu i bukvalno je rastrže).
Oni takođe predstavljaju izazov za voćare, jer oštećuju plodove voća nanoseći im dvostruku štetu. Prvo je mehaničko oštećenje od samog uboda. A drugo je posledična šteta. Drugim rečima, oštećeni plodovi postaju podložni pojavi i razvoju raznih patogena.
Trenutno je primetno pojačano prisustvo krpelja, gotovo da nema mesta u prirodi gde ih nema. Infekcija krpelja varira iz godine u godinu i zavisi od broja analiziranih jedinki. Prema objašnjenju iz Zavoda, taj procenat se kreće od 15-35%. A to znači da je skoro svaki treći krpelj potencijalni prenosilac Lajmske bolesti.
Izvor: AgroTV