Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Osiguranje i poljoprivreda: klimatske nepogode pokrivene polisama

Osiguranje i poljoprivreda: klimatske nepogode pokrivene polisama

99
0

Opet osiguranje. Izgleda da, kad god se pomene osiguranje u poljoprivredi, u Srbiji je nekako taj deo agrara zapostavljen, što škodi. Poprilično, treba naglasiti. Prema tome, prodiskutujmo malo o tome kako osiguranje zapravo može ispomoći agraru, pogotovo u ova nesigurna doba, klimatski govoreći.

Photo by Scott Graham on Unsplash

Osiguranje 101

Nakon dugog perioda suše i neobično visokih temperatura za ovaj deo aprila, došlo je do promene vremena uz kišu koja je bila izuzetno potrebna za poljoprivredne aktivnosti, posebno za setvu tokom ovog meseca.

Što se tiče prognoze vremena za naredni period, agrometeorolozi ne mogu dati precizne prognoze, naročito kada je reč o očekivanom prinosu i kvalitetu useva tokom nadolazeće setve. To je delom zbog toga što se poljoprivredna proizvodnja odvija pod uticajem promenljivih vremenskih uslova, pa se trenutni klimatski obrasci mogu promeniti u narednom periodu, što može biti od koristi za useve, pružajući im potrebnu smenu sunca i kiše.

Photo by Scott Graham on Unsplash

Međutim, oslanjanje isključivo na padavine i protivgradnu zaštitu nije preporučljivo, jer su ove mere samo delimično efikasne. Zato je postojanje polisa osiguranja jedna od pouzdanijih opcija zaštite koja omogućava zemljoradnicima finansijsku sigurnost u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova.

„Na području Vojvodinе poljoprivrеdnici mogu da osiguraju rod i od sušе, ali slabo o tomе znaju“ apostrofirao jе prеdsеdnik udružеnja „Agroprеs” diplomirani poljoprivrеdni inžеnjеr Goran Đaković. „U EU, čak od 80-90% usеva ima polisu osiguranja, u zavisnosit od poljoprivrеdnе kulturе, dok jе u Srbiji taj procеnat svеga 15%. Svеga 30.000 gazdinstava korisiti subvеncijе osiguranja, a to jе manjе od 10% od rеgistrovnaih gazidinstava“.

Izvor: Shutterstock/ValentinaPopovic

Gde je rešenje?

Društva za osiguranje su značajno poboljšala proces prijave za osiguranje. Đaković navodi da su neka od njih omogućila poljoprivrednicima da sami elektronski dostave potrebnu dokumentaciju za osiguranje, dok su druga razvila aplikacije koje omogućavaju zemljoradnicima da se sami prijave bez odlaska u poslovnice osiguravajućih kompanija. Ovakav način osiguranja posebno je povoljan za one poljoprivrednike koji osiguravaju manje površine, naglasio je Đaković.

Što se tiče podrške države, Đaković ističe da ona pokriva premiju osiguranja od 40-60%, u zavisnosti od regiona, ali malo poljoprivrednika koristi tu mogućnost jer većina nije ni upoznata s činjenicom da mogu dobiti novčanu pomoć od opština i gradova u slučaju štete na usevima prouzrokovanoj nepogodama. Kada je reč o pokriću štete od mraza, neka osiguravajuća društva su odustala jer je mraz postao češća pojava u poslednjih nekoliko godina u poređenju s prethodnim periodom.

Izvor: Shutterstock/Bits And Splits

„Poljoprivrеdni proizvođači najvišе osiguravaju voćnjakе zbog visokih troškova ulaganja. Ali, kod tog osiguranja subvеncijе za osiguranjе i rеfundiranjе troškova štеtе isplaćujе sе tеk u novеmbru. Sugеstija državi zato bi bila da isplata tih subvеncija budе dva puta godišnjе. Za rano voćе srеdinom godinе i na kraju godinе“, ističe Đaković. „Osiguranjе košta svеga 5% u odnosu na cеo iznos koji, otprilikе, košta svеga 12.000 dinara po hеktaru, dok sе ostatak plaća kada sе rod skinе. Nеko osiguravajućе kućе čеkuju voćarе na izmirеnjе obavеza i do samog istеka kalеndarskе godinе“.

Izvor: Dnevnik