Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Osiguranje u poljoprivredi: zašto se sve više proizvođača opredeljuje za isto?

Osiguranje u poljoprivredi: zašto se sve više proizvođača opredeljuje za isto?

103
0

Poljoprivrednici i dalje nerado posežu za polisom, a što je posed veći, veća je i šansa da je osiguranje za njega obezbeđeno. Međutim, zbog uticaja klimatskih promena i većeg rizika od štete izazvane vremenskim nepogodama, poljoprivredni sektor sve više razmatra opcije osiguranja.

Foto: unsplash tomas tumat

Poljoprivreda je vitalna komponenta svake zemlje, a trenutno je u centru pažnje kako evropskih tako i globalnih politika, s obzirom na sve veće razgovore o nedostatku hrane na globalnom nivou. S tim u vezi, nacionalne politike sve više teže ka osiguranju sigurnosti u snabdevanju hranom.

Srbija raspolaže izuzetnim prirodnim resursima, međutim, u poslednjim godinama sela se prazne, a stanovništvo se seli u gradove u potrazi za boljim životnim uslovima. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 200.000 napuštenih seoskih domaćinstava, od kojih se za oko 50.000 ne zna ni ko su vlasnici.

Foto: Freepik/freepik

Da bi se ovakva situacija preokrenula i ljudi ponovno privukli seoskim područjima i poljoprivredi, ključno je obezbediti stabilnu proizvodnju i sigurne prihode, a osiguranje igra ključnu ulogu u tome.

Klima čini osiguranje nužnim

U prethodnim godinama Srbiju su često pogađale različite prirodne katastrofe koje su imale razorne posledice na poljoprivredu. Nevreme je često prouzrokovalo značajno smanjenje prinosa pšenice, kukuruza, suncokreta i drugih useva za više od polovine u svega nekoliko sati. Dodatni izazov predstavlja i uticaj elementarnih nepogoda na kvalitet zemljišta, što može negativno uticati na prinose u narednim godinama. Prošlog leta, superćelijske oluje su zadesile Srbiju i okolne regione, ostavljajući nesagledivu štetu u poljoprivredi.

foto: Farmlandgrab
foto: Farmlandgrab

Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, iako je šteta bila posredna, ona je dugoročno uticala na njegov kvalitet. Posebno su bili pogođeni usevi kao što su kukuruz, suncokret i soja, dok su životinje takođe pretrpele određene gubitke.

Ukoliko bi više poljoprivrednih proizvođača imalo osiguranje za svoje posede, šteta nastala usled ovakvih prirodnih katastrofa bila bi manja. O ovome se raspravljalo i pisalo u danima i nedeljama nakon oluja. Međutim, poljoprivrednici i dalje retko posežu za osiguranjem, iako je šansa za to veća kod onih koji poseduju veće imanje.

Izvor: Euractiv