Profesor Zoran Rajić, šef katedre za menadžment agrobiznisu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, je za RTS podelio mišljenje o trenutnoj otkupnoj ceni suncokreta. Kako se setva bliži kraju, prinosi se skidaju sa više od 250.000 hektara, ali otkup vidi pad u ceni gotovo duplo više nego u prethodnoj sezoni.
Kako ističe Rajić, prinosi su na gazdinstvima različiti, kao što je i slučaj svake sezone. „”Prinosi suncokreta se uglavnom kreću između 2,5 i 3 tone. A to su prinosi koji, ukoliko uzimate zemlju u zakup, sigurno ne obezbeđuju zaradu. Kalkulacijia u Banatu sa prinosom od 3 t/ha je bila 39 dinara, a ako uporedite sa cenom koja je ponuđena proizvođačima vidite da ste u minusu dinar i po, dva. Ukoliko imate preko 3 ha i zemljište u vlasništvu, zarada je je oko 200 evra po hektaru,“ veli Rajić za RTS.
Netipična godina za uzgoj suncokreta
Po njegovim rečima, trenutna ponuda za suncokret uopšte nije dovoljna. Treba uzeti u obzir da su proizvođači imali gubitke i na proizvodnji pšenice, ječma i uljane repice. Veća zarada se ne očekuje ni u proizvodnji kukuruza, ističe Rajić.
Kako on smatra, cenu od 37 din/kg je „oborila“ Rusija viškovima svog suncokreta koji cene 250 evra po toni. Istakao je pritom i činjenicu da je parlament Bugarske skinuo zabranu uvoza suncokreta prethodnog dana, budući da tamošnje uljare nemaju dovoljno.
Tokom intervjua, Rajić se dotakao i činjenice da preprodavci i prerađivači i dalje dosta zarađuju iako su proizvođači u minusu. Po njegovom ekspertskom mišljenju, do ovoga je došlo jer nemamo povezanost po vertikali. „Svako nastupa pojedinačno na tržištu i bori se za svoj interes. Što ne znači da i u budućnosti mora da bude tako. Ovo je jedna od netipičnih godina. Subvencija države nekim proizvođačima obezbeđuje zaradu nekima ne, ali nije u tome poenta. Poljoprivrednici žele da živo od svog rada a subvencija im je tu samo da im pomogne da se razvijaju,“ zaključio je Rajić.
Sem suncokreta, trenutno se trguje i novim rodom pšenice, kukuruza i, od prethodne sedmice, soje. Prema podacima produktne berze, cena svih ovih kultura je opala u odnosu na prethodnu godinu. Agrarni stručnjaci, kao i sami proizvođači, navode mnoge razloge za pad u ceni, uključujući i situaciju sa Ukrajinom, te zatvaranje crnomorske rute, pad kvaliteta prinosa zbog klimatskih nepogoda i nerešenu situaciju oko prošlogodišnjih prinosa.
Izvor: RTS
