Inostrani kupci izražavaju veću preferenciju prema upakovanoj i preciznoj robi u odnosu na izbor plodova iz gajbi. Tradicionalna pakovanja poput drvenih gajbica moraju biti zanemarena kako bi se usklađivala sa globalnim trendovima. Andrej Stanarević, predstavnik kompanije Polino Fruit koja izvozi sveže voće i povrće, tvrdi da su drvena i rinfuzna pakovanja prošlost.
Ispitivanja izvoznika ukazuju da su najtraženija pakovanja za evropsko tržište ona koja se nalaze u kartonskoj dvorednoj kutiji, što je specifičan zahtev koji postavljaju marketi u Evropi. „Drugi tip pakovanja je jabuka u kesi“ istakao je Stanarević tokom sastančenja i savetovanja voćara u Gruži „I to je namenjeno, uglavnom, za onu sitnijeg kalibra. Čak i kod nas veliki lanci uvode trend prodaje u kesi. Najluksuznije je pakovanje u tacni, gde su jabuke zatvorene streč folijom. Razlika kalibra jabuka mora da bude najviše do milimetar-dva.“
Kakvo to pakovano voće traže inostrani kupci?
Za tržište Azije, Afrike i drugih udaljenih destinacija, uobičajen oblik pakovanja jabuka je “bušal”. Ovaj metoda se primenjuje prilikom pomorskog transporta i isključivo se koristi za isporuku tim kupcima. Stanarević je naglasio da se u takvom jednom pakovanju jabuka ne prodaje ni na kalibar, ni na kilogram, već isključivo na broj plodova.
„Kada pregovaramo pričamo isključivo o broju jabuka u kutiji, a najpopularnije su one u kojima je od 100 do 125 komada,“ dodao je predstavnik Polino Fruit-a. „Pakovanja su 18 kilograma neto, ali se prodaju na kutiju, a ne na kilažu. Razlika u kalibru je do 3 milimetra. Drvene gajbe i rinfuz moramo da zaboravimo, jer vas kupci u tom slučaju smatraju neprofesionalnim. Mislim da nam je u poslednjih 15 godina Rusija učinila medveđu uslugu, jer su nas razmazili i nismo pratili trendove pakovanja.“
Borovnica, kajsija i šljiva – postoji li perspektiva?
U Srbiji je izuzetno mali broj proizvođača i trgovaca koji čuvaju šljive. Za razliku od toga, u Moldaviji, sveži stenlej ostaje dostupan do nove godine, dok se u našoj zemlji ta praksa manje razvija.
Stanarević iznosi svoje iskustvo da se u Evropi šljive traže sa zrelošću između 80 i 90 posto. One se obično pakuju u plastične posude teške pola kilograma, koje zatim idu u kartonsku ambalažu. Ovaj način pakovanja takođe se zahteva od evropskih kupaca i za kajsije. Sa druge strane, istočnoevropsko tržište preferira šljive u rinfuznom pakovanju, ali s takvim pakovanjem teško je postići visoke cene. Kupci više cene uredno pakovanje pola kilograma nego uzimanje šljiva iz drvenih gajbi, ističe Stanarević.
Borovnica je najtraženija u pakovanju količine između 125 i 250 grama. Poželjno je, čak se i insistira na tome, da dotični prođe kroz sortirku. „Jedan danski supermarket traži i atraktivna pakovanja, borovnicu u koficama ili dekorativnim korpicama. Sada moramo da idemo korak dalje i da pratimo trendove, ne samo u gramaži, već i u dizajnu pakovanja,“ zaključio je voćar.
Izvor: Dobro jutro
