Naslovna Blog Pančevački kivi: i do 20kg prinosa po drvetu

Pančevački kivi: i do 20kg prinosa po drvetu

684
0

Nikola Dimić iz Pančeva već više od deceniju uzgaja kivi u svom dvorištu, a više od sedam godina ubira plodove sa istog. Kako kaže za RTV Pančevo, u sad uklonjenom članku prenetom u celosti na portalu AgroPress, kivi je isprva zasadio zbog velikih listova i hlada koji biljka pravi.

„Za sadnju kivija potrebno je pripremiti zemljište. Sam koren ne ide duboko. Pošto je puzavica, treba da se pripremi konstrukcija da bi se usmerio da lepo raste. A može da poraste i do 8 metara visine,“ ističe Dimić. „Najbolje je do 2 metra, kao što je kod nas. Kada krene puzavica treba ostaviti dva pupoljka, jedan da bude tu kao rezerva ako se prvi polomi. Kada stigne do svoje visine, onda se skida taj drugi pupoljak i kivi nastavlja da raste.“

kivi
YouTube Screenshot
Izvor: RTV Mag

Dimić trenutno u svom dvorištu ima dva drveta ove kulture. Naglasio je da ako ljudi na našim prostorima žele da se bave uzgojem kivija, moraju da ostave prostor između biljaka otprilike oko 5 metara.

Po njegovim rečima, kivi se orezuje zimi, a za berbu dospeva sredinom jeseni, pred kraj oktobra i početkom novembra. „A ako slučajno dođu mrazevi može se obrati i staviti u prostoriju gde su prijatne temperature jer on opstaje i sazreva. Kivi izdržava temperaturu do -10°C. U Evropi on uspeva već 50 godina. Najviše se uzgaja u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Španiji,“ apostrofira Dimić.

kiwi
YouTube Screenshot
Izvor: RTV Mag

Tokom svoje izjave za RTV Pančevo, Dimić se dotakao i zaštite ove biljke. Posebnu pažnju pridao je zaštiti od jakih vetrova, kojih, kako tvrdi, ima mnogo u Južnom Banatu. „Recimo da se postave vetrobrani ili kao što je ovde kod mene zaštićeno. On ima veliki list i kada duva vetar mogao bi da ga ošteti i to je specifično za nas. Inače u prvoj godini rasta, treba ga zalivati što više pošto njegovo lišće traži vodu, veliko je, a time se hrani i sam plod kivija,“ zaključuje Dimić.

Kivi uspeva u Srbiji

Dimićevo gazdinstvo nije jedino u Srbiji koje uzgaja kivi. Već decenijama unazad, javljaju se individualni uzgajivači koji imaju solidne prinose, a neki su čak počeli i da proizvode izvesne prehrambene artikle od ove voćke. Kivi, podsećamo, vodi poreklo iz Kine i ima mnogo zdravstvenih benefita po ljudski organizam. Naravno, u velikim količinama može i štetiti našem telu; i sam Dimić je tokom intervjua nagovestio da tokom zimskog perioda, i generalno hladnog vremena, ne treba konzumirati više od dva ploda dnevno.

Izvor: AgroPress

Pogledajte i: Upoznajmo kivi: malo poznate voćne činjenice,  Ukoliko želite da gajite kivi u svom domu, evo kako to možete da uradite

Prethodni tekstAfrička kuga svinja i njen efekat na gazdinstva u avgustu
Sledeći tekstKivi ostvario velike prinose u Čačku