Naslovna Poljoprivreda Paprika bez zaštite? Hajde da vidimo kako!

Paprika bez zaštite? Hajde da vidimo kako!

86
0

Paprika je kultura koja tokom svog razvoja ima velike potrebe za toplotom, ali joj visoke dnevne temperature mogu naneti i oštećenja. Preciznije, štete se manifestuju ako se tokom letnjih meseci ne preduzmu odgovarajuće mere nege.

Izvor: https://paprika.co.rs

Zaštita povrća od visokih dnevnih temperatura zahteva posebnu pažnju. Visoke letnje temperature mogu prouzrokovati ožegotine na biljkama, dok se na plodovima često javljaju crne fleke. U mnogim slučajevima može doći i do propadanja biljaka. Preporučuje se postavljanje mreža za zasenčavanje kako bi se ublažio uticaj vremenskih oscilacija.

Ono kad je paprika u nedostatku sa kalcijumom

Tokom sušnog perioda, kada su biljke u fazi intenzivnog rasta i plodonošenja, smanjuje se usvajanje hranljivih materija iz zemljišta. U tom periodu preporučuje se folijarna prihrana. Paprikama je tada posebno potreban kalcijum, ali ne treba zanemariti ni azot, fosfor i kalijum. Važno je izbegavati folijarnu prihranu tokom najtoplijeg dela dana. Posle prve berbe, trebalo bi koristiti đubriva sa odnosom NPK 2:1:4, jer biljke u toj fazi zahtevaju više kalijuma i kalcijuma.

Foto: Pixabay

Prilikom obilaska povrtarskih proizvodnji, na plodovima paprika mogu se uočiti simptomi suve vršne truleži kao posledica nedostatka kalcijuma. Kalcijum je slabo pokretljiv element i sporo se transportuje, što često dovodi do njegovog nedostatka ili slabog usvajanja. Nedostatak kalcijuma izaziva suvu trulež na vrhovima plodova paprike i paradajza, a simptomi se pojavljuju na malim plodovima, uglavnom na delu gde je tučak.

Poremećeni vodno-vazdušni režim, visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja i antagonizam među jonima mogu doprineti pojavi nedostatka kalcijuma. Čak i ako zemljište sadrži dovoljno kalcijuma, biljka ga možda neće moći usvojiti zbog prekomernog prisustva kalijuma ili nedostatka vlage, što će rezultirati simptomima nedostatka kalcijuma na biljci. U slučaju nedostatka, potrebno je nadoknaditi kalcijum folijarnom prihranom na početku ili tokom cvetanja biljaka, vodeći računa o koncentraciji kako ne bi došlo do ožegotina na listovima. Veliki nedostatak kalcijuma na paprici može se sprečiti ravnomernim zalivanjem i redovnim dodavanjem ovog elementa.

Foto: printscreen Youtube

Navodnjavanje, navodnjavanje, navodnjavanje…

Navodnjavanje paprike je ključna mera u njenoj proizvodnji. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema i bogato razvijenog nadzemnog dela, paprika zahteva intenzivno navodnjavanje. Zalivni režim može se prilagoditi vlažnosti zemljišta, pri čemu je tehnički minimum za papriku 70%-80% poljskog vodnog kapaciteta (PVK). Paprika je posebno osetljiva na nedostatak vlage nakon rasađivanja i tokom cvetanja i formiranja plodova. U ovim fazama, nedostatak vode može izazvati opadanje cvetova i tek formiranih plodova. Takođe, prekomerna vlažnost i slaba aeracija zemljišta mogu dovesti do žućenja biljaka, pa čak i do opadanja cvetova i lišća. Sa rastom i formiranjem plodova, potrebe za vodom rastu.

Istraživanja pokazuju da paprika od sredine juna do kraja berbe dnevno troši 3,5 mm do 4 mm vode, dok u fazi najveće potrebe može trošiti preko 6 mm dnevno. Na lakšim zemljištima papriku treba zalivati češće manjim količinama vode, dok se na težim zemljištima zalivanje obavlja ređe. Važna je i temperatura vode za navodnjavanje; prinos se može znatno povećati ako se koristi voda temperature između 20°C i 22°C. Broj zalivanja zavisi od meteoroloških uslova, količine i rasporeda padavina, kapaciteta zemljišta za vodu, i faze razvoja biljke.

Proslavljeni „kap po kap“ sistem

Jedan od savremenih načina navodnjavanja paprike je sistem „kap po kap“. Ovaj sistem omogućava često i lagano dodavanje vode zemljištu putem kapljača postavljenih na cevovodu, održavajući visoku vlažnost zemljišta u okvašenom profilu. Sistem može biti opremljen automatskim uključivanjem i isključivanjem, što olakšava održavanje optimalne vlažnosti. Prednost ovog sistema je mogućnost dodavanja vodotopivih đubriva kroz sistem (fertirigacija), omogućavajući simultanu prihranu i navodnjavanje.

Ako se koristi veštačka kiša za navodnjavanje, treba upotrebiti fine rasprskivače kako bi se izbeglo povređivanje biljaka i prekomerno sabijanje zemljišta. S obzirom na to da paprici ne prija kvašenje lišća, bolje je koristiti navodnjavanje brazdama ili potapanjem, a sistem „kap po kap“ je najbolji, iako najskuplji. Uobičajene greške uključuju kasno započinjanje navodnjavanja, kada su simptomi nedostatka vode već vidljivi, kao i zalivanje samo površinskog sloja. U tom slučaju, korenov sistem se razvija u plićem sloju, što čini biljke osetljivijim na nedostatak vode i hraniva. Takođe je važno zaštititi papriku od prisustva insekata.

Izvor: Poljoprivrednik