Paprika je kultura koja tokom svog razvoja ima velike potrebe za toplotom, ali joj visoke dnevne temperature mogu naneti i oštećenja. Preciznije, štete se manifestuju ako se tokom letnjih meseci ne preduzmu odgovarajuće mere nege.
Zaštita povrća od visokih dnevnih temperatura zahteva posebnu pažnju. Visoke letnje temperature mogu prouzrokovati ožegotine na biljkama, dok se na plodovima često javljaju crne fleke. U mnogim slučajevima može doći i do propadanja biljaka. Preporučuje se postavljanje mreža za zasenčavanje kako bi se ublažio uticaj vremenskih oscilacija.
Ono kad je paprika u nedostatku sa kalcijumom
Tokom sušnog perioda, kada su biljke u fazi intenzivnog rasta i plodonošenja, smanjuje se usvajanje hranljivih materija iz zemljišta. U tom periodu preporučuje se folijarna prihrana. Paprikama je tada posebno potreban kalcijum, ali ne treba zanemariti ni azot, fosfor i kalijum. Važno je izbegavati folijarnu prihranu tokom najtoplijeg dela dana. Posle prve berbe, trebalo bi koristiti đubriva sa odnosom NPK 2:1:4, jer biljke u toj fazi zahtevaju više kalijuma i kalcijuma.
Prilikom obilaska povrtarskih proizvodnji, na plodovima paprika mogu se uočiti simptomi suve vršne truleži kao posledica nedostatka kalcijuma. Kalcijum je slabo pokretljiv element i sporo se transportuje, što često dovodi do njegovog nedostatka ili slabog usvajanja. Nedostatak kalcijuma izaziva suvu trulež na vrhovima plodova paprike i paradajza, a simptomi se pojavljuju na malim plodovima, uglavnom na delu gde je tučak.
Poremećeni vodno-vazdušni režim, visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja i antagonizam među jonima mogu doprineti pojavi nedostatka kalcijuma. Čak i ako zemljište sadrži dovoljno kalcijuma, biljka ga možda neće moći usvojiti zbog prekomernog prisustva kalijuma ili nedostatka vlage, što će rezultirati simptomima nedostatka kalcijuma na biljci. U slučaju nedostatka, potrebno je nadoknaditi kalcijum folijarnom prihranom na početku ili tokom cvetanja biljaka, vodeći računa o koncentraciji kako ne bi došlo do ožegotina na listovima. Veliki nedostatak kalcijuma na paprici može se sprečiti ravnomernim zalivanjem i redovnim dodavanjem ovog elementa.
Navodnjavanje, navodnjavanje, navodnjavanje…
Navodnjavanje paprike je ključna mera u njenoj proizvodnji. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema i bogato razvijenog nadzemnog dela, paprika zahteva intenzivno navodnjavanje. Zalivni režim može se prilagoditi vlažnosti zemljišta, pri čemu je tehnički minimum za papriku 70%-80% poljskog vodnog kapaciteta (PVK). Paprika je posebno osetljiva na nedostatak vlage nakon rasađivanja i tokom cvetanja i formiranja plodova. U ovim fazama, nedostatak vode može izazvati opadanje cvetova i tek formiranih plodova. Takođe, prekomerna vlažnost i slaba aeracija zemljišta mogu dovesti do žućenja biljaka, pa čak i do opadanja cvetova i lišća. Sa rastom i formiranjem plodova, potrebe za vodom rastu.
Istraživanja pokazuju da paprika od sredine juna do kraja berbe dnevno troši 3,5 mm do 4 mm vode, dok u fazi najveće potrebe može trošiti preko 6 mm dnevno. Na lakšim zemljištima papriku treba zalivati češće manjim količinama vode, dok se na težim zemljištima zalivanje obavlja ređe. Važna je i temperatura vode za navodnjavanje; prinos se može znatno povećati ako se koristi voda temperature između 20°C i 22°C. Broj zalivanja zavisi od meteoroloških uslova, količine i rasporeda padavina, kapaciteta zemljišta za vodu, i faze razvoja biljke.
Proslavljeni „kap po kap“ sistem
Jedan od savremenih načina navodnjavanja paprike je sistem “kap po kap”. Ovaj sistem omogućava često i lagano dodavanje vode zemljištu putem kapljača postavljenih na cevovodu, održavajući visoku vlažnost zemljišta u okvašenom profilu. Sistem može biti opremljen automatskim uključivanjem i isključivanjem, što olakšava održavanje optimalne vlažnosti. Prednost ovog sistema je mogućnost dodavanja vodotopivih đubriva kroz sistem (fertirigacija), omogućavajući simultanu prihranu i navodnjavanje.
Ako se koristi veštačka kiša za navodnjavanje, treba upotrebiti fine rasprskivače kako bi se izbeglo povređivanje biljaka i prekomerno sabijanje zemljišta. S obzirom na to da paprici ne prija kvašenje lišća, bolje je koristiti navodnjavanje brazdama ili potapanjem, a sistem “kap po kap” je najbolji, iako najskuplji. Uobičajene greške uključuju kasno započinjanje navodnjavanja, kada su simptomi nedostatka vode već vidljivi, kao i zalivanje samo površinskog sloja. U tom slučaju, korenov sistem se razvija u plićem sloju, što čini biljke osetljivijim na nedostatak vode i hraniva. Takođe je važno zaštititi papriku od prisustva insekata.
Izvor: Poljoprivrednik
