Domaći povrtaru uzgajaju paradajz visokog kvaliteta, a stručnjaci navode da se na srpskim imanjima proizvodi preko 50 različitih sorti ove kulture.
Najveći broj paradajza kod nas su hibridne sorte čije seme uvozimo iz inostranstva. Agronom Milutin Karas ističe hibridne sorte poreklom iz Holandije. „. To su vrste koje uglavnom u sebi imaju gen dugog života koju na pijacama najlakše prepoznate po tvrdoći. Dugo ostaju sveži, daju veći prinos, otporniji su na bolesti i zato su ih naši farmeri preuzeli. Tu su i španske kompanije sa svojim semenima i paradajzom koji je malo kvalitetniji i daje malo bolju ukus,“ tvrdi Karas.
Po njegovim rečima, sve popularnije sorte kod nas su „čeri“ paradajz i jedna sorta ružičaste boje koja se pre jela isključivo u Japanu. „. Ovde sada polako nalazi tržište i u Srbiji jer je dosta ukusan, sličan je “volovskom srcu”,“ naglasio je Karas. Dodao je i da cena paradajza varira iz godine u godinu. „Na tržište prvo dolazi rani paradajz iz leskovačke i moravske kotline, pre toga uvozimo iz Albanije i Makedonije i plaćamo ga između 70 centi i jednog evra po kilogramu. Poslednje dve godine cena paradajza je dobra“
Po pitanju cene, paradajz je u Srbiji najskuplji u aprilu i maju. Sredinom juna cena već počinje da opada. Razlog za to je priliv kulture iz staklenika i bašta domaćih proizvođača. Do kraja avgusta još se jede jeftiniji paradajz, premda od tog perioda pa do kraja godine počinje opet da raste. Kilogram paradajza u hipermarketima se kreće od 150 do 250 dinara. Čeri je skuplji, sa prosečnim cenama od 400 do 500 din/kg. Beogradske pijace nude paradajz koji, kao u hipermarketima, po kilogramu košta od 150 do 250 dinara.
„Jedemo kvalitetan paradajz domaće proizvodnje“
Dr Žarko M. Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, naglasio je da 90% paradajza koji domaći potrošači jedu dolazi iz naših plastenika i bašti. Njegov kvalitet, tvrdi Ilin, je visok i to treba da nas raduje. „Građani Srbije jedu kvalitetan i zdravstveno bezbedan paradajz. Proizvodi se na plastičnim folijama, pa nema korova, dakle ni herbicida. A ne tretira se ni insekticidima za razliku od turskog i albanskog. Samo da još možemo da ga platimo. Hibridi prevladavaju jer u prvoj godini daju veći prinos od 20-40%. Ali to ne znači da su kvalitetniji. Naprotiv, veći prinosi smanjuju kvalitet paradajza,“ istakao je Ilin.
Od sorti koje se najčešće sreću na pijacama, prisutni su klasični hibrid, te „volovsko srce“, „viva virdžinija“, „čeri“, „matijas“, „big beef“ i „kazanova“.
Izvor: Blic
