Naslovna Poljoprivreda Pasulj se i dalje isplati u Srbiji

Pasulj se i dalje isplati u Srbiji

527
0

Domaći pasulj se u Srbiji seje sve manje, a uvoz raste, iako je finansijska isplativost uzgoja ove biljke i dalje na visokom nivou. Samim tim, domaći proizvođači još uvek ne odustaju od gajenja ove kulture, čije konzumiranje i dalje uživa visoku popularnost kod naših potrošača.

Pasulj, uvoz, proizvodnja i ostali elementi

Prema najnovijim podacima iz Privredne komore Srbije, tokom 2020. godine u Srbiju je uvezeno 14.705 tona pasulja. Ovu biljku smo najviše uvozili iz Kirgistana, Bugarske i Poljske. Međutim, potrošači i dalje pretežno traže domaći pasulj.

pasulj
Photo by Pauline Bernard on Unsplash

Uzgoj ove biljke nije lak i zahteva dosta ulaganja. Da bi se postigao kvalitetan rod i osigurala finansijska dobit, od ključnog značaja je obezbediti povoljne uslove. Isprva, nužno je nabaviti kvalitetno seme. Pritom, pasulj voli rastresito, plodno i humusno zemljište, a ono zahteva dobru pripremu. Kao i veliki broj ratarskih kultura, pasulj mora da dobija dosta vode tokom rasta i razvoja biljke.

Jedan od preostalih uzgajivača pasulja na ovim prostorima je i ratar Marko Trivunović iz Nove Gajdobre. Po njegovim rečima, uglavnom seje žuto-zeleni i šareni i do sada je stekao veliko iskustvo. seme šarenog pasulja nabavlja iz uvoza. Za jedno jutro ove biljke mu je potrebno oko 125 kg semena. Drugim rečima, treba da zaseje oko 200 kg po hektaru. Žuto-zelenog pasulja ide nešto manje. Po njegovoj računici, to je oko 80 kg po jutru zemlje, odnosno oko 150 kg po hektaru.

pasulj
Image by Jan Nijman from Pixabay

Značaj kvalitetnog semena

U izjavi za Novu ekonomiju, Trivunović je podelio par informacija o procesu proizvodnje na njegovim njivama. „Seme je značajna stavka u proizvodnji kao i preparati na bazi bakra za zaštitu od plamenjače. Takođe, velika ulaganja su u navodnjavanje, (kog) nema dobre proizvodnje,“ istakao je Trivunović. „Ja za jedno zalivanje svojih zasada pasulja po jutru zemlje potrošim 25 litara goriva. Prošle godine sam morao da usev pasulja navodnjavam devet puta, a ove godine pet. Jer samo tako se može računati na siguran rod.“

Berba pasulja, ističe Trivunović, može biti mehanizovana i ručna. Moguće su i kombinovane metode berbe. „Da bi se proizveo kvalitetan pasulj potreba su ulaganja, mašinski rad, ali i dosta ručnog rada,“ apostrofirao je Trivunović. „Odnosno novca za dnevnice radnika. Kada se sve sabere ulaganja su velika. Kada je u pitanju rod svaka godina može da bude priča za sebe. Ali kod mene se nekako ustalio prinos od oko 2,5 tone po hektaru.“

Izvor: Nova ekonomija