Naslovna Blog Paulovnija – biljka puna kontroverze

Paulovnija – biljka puna kontroverze

99
0

Čuli ste to ime – paulovnija, odnosno Paulownia. Ali šta je, zapravo, paulovnija? Da li je paulovnija unosna? I čemu tolike kontroverze oko nje? Spremite se, ovde ćemo da obrazožimo kako je i na koji način paulovnija dospela u javno mnjenje.

Photo by Theo Onic on Unsplash

Paulovnija, pojašnjena

Naši čitaoci znaju da smo paulovniju pokrivali i ranije, par puta. Ali svakako sleduje podsetnik za neinicirane. Naime, paulovnija je biljka koja je izazvala mnogo rasprava od kada je prvi put doneta u Srbiju. Od samog početka, pratile su je sumnje – od ljudi koji su bili obmanuti jer su želeli da je gaje, pa su dobijali nešto sasvim drugo, preko onih koji su koristili loš sadni materijal, do onih koji nisu ni znali da postoje različite vrste i da većina nije prikladna za naše podneblje.

Na kraju su opstali samo oni koji su shvatili ozbiljno uzgoj ove biljne kulture, dobro se informisali i kupili sadni materijal od proverenih proizvođača, prateći sve preporuke struke. Ipak, sve to ne menja činjenicu da je reč o biljci koja izuzetno brzo raste i čija je korist mnogobrojna.

Photo by Theo Onic on Unsplash

Njena izvanredna izolaciona svojstva proizilaze iz vlaknaste strukture sa vazdušastim porama, kao i otpornosti na vlagu, uz očuvanje oblika čak i u ekstremnim uslovima. Može se koristiti i kao ogrevno drvo, a koristi se i u pčelarstvu zbog medonosnosti, kao i kao hrana za stoku.

Postoji devet vrsta paulovnije, kao i mnogo hibrida. Za naše uslove najbolje se preporučuje hibrid „Paulownia bellisia“, jer je prilagođen našim klimatskim uslovima, terenu i nije invazivna vrsta. Ako se koristi kao ogrevno drvo, može se seći dosta ranije, dok za prvu eksploataciju kao tehnička građa treba da raste osam do deset godina nakon sadnje.

Izvor: https://www.instagram.com/paulownia_z3_sadnice/

Kako se stiče profit od ove kulture?

Drvo paulovnije je brzorastuće i profitabilno, i najbrže rastuće drvo na svetu. Tokom svoje prve vegetacijske sezone dostiže visinu od 6 metara, a svake sledeće godine može dobiti 3 do 4 cm u prečniku. Ako se gaji u dobrim uslovima, stabla će dostići 20 metara visine i 40 cm obima debla (mereno u visini grudi) za 5-7 godina, i biće spremna za industrijsku upotrebu za 7 do 10 godina.

Drvo paulovnije sagoreva kao gas, a kalorijska vrednost jednog kubika paulovnije je jednaka jednom kubiku mrkog uglja. Jedan hektar, na kojem stane 6.200 sadnica, za četiri godine može doneti zaradu i do 50.000 evra.

Izvor: https://www.instagram.com/paulownia_z3_sadnice/

Paulovnija može se saditi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine, ali kao i svaka biljka, i ona traži određene uslove. Naime, teško uspeva na kiselim zemljištima, pa joj tamo nije mesto, niti trpi zabačenu zemlju. Zemljište sa visokim podzemnim vodama i ono koje ne propušta vodu su temelj za neuspeh u uzgoju paulovnije. Takođe, nije imuna na napade različitih štetočina.

Ima vrlo široku primenu u svetu; u industriji se koristi za izradu muzičkih instrumenata, našla je primenu i u brodogradnji, avio-industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta.

Izvor: Dnevnik