Uzgoj pčela, tvrde ljudi, je većinom muški posao. Ali su žene, kako veli Marina Petković iz sela Donji Bunibrod, „Bogom dane“ da se bave pčelarenjem. Kako veli ova proizvođačica meda iz okoline Leskovca, žene su ipak stvorene da odgajaju, hrane i čuvaju od bolesti. A to je upravo svrha pčelarstva, ovog plemenitog i nadasve časnog zanimanja.
Kako je kod Petković krenuo uzgoj pčela?
Pre 19 godina, slučajno je zakoračila u svet pčelarstva kao odrasla osoba, a danas je jedna od retkih profesionalnih pčelarki u Srbiji. Bavi se uzgojem matica i rojeva za druge pčelare, pružajući podršku i obuku mladim pčelarima i pčelarkama.
„Moji geni i splet srećnih okolnosti, odnosno jedan roj koji je sleteo u naš dimnjak uveli su me u ovaj svet koji me potpuno fascinira,“ naglašava Petković. Prema njenim rečima, i njeni preci su se bavili pčelarenjem, uspešno, ali za savremeni agrar relativno primitivno. „Meni su se pčele desile kada sam imala 32 godine i kada mi je dete već poodraslo, pa je bilo vreme da nađem posao.“
Petković nastavlja priču naglašavajući da je tražila nešto da radi, ali i da voli to što radi. „Preduzimljiva sam i volim da kreiram svoje vreme, pa mi je u šali jedan poznanik rekao „vi nikada nećete naći posao ali vi ste stvoreni za preduzetnicu”. Nisam tada tačno ni znala šta znači biti preduzetnica. U takvom raspoloženju desio mi se roj, sasvim iznenada. Bez bilo kakve pčelarske opreme samo sa pletarom uspela sam da skupim pčele iz dimnjaka. I to je bio taj momenat. Fasciniralo me je to organizovano društvo, matica koja mi dolazi u ruke, jednostavno savršenstvo tog roja“, dodaje Petković.
Bez straha napred
Kako ističe preduzetnica, strah od pčela nije imala. Štaviše, zavolela ih je u detinjstvu. A iz te ljubavi od jedne došla je do dve košnice, pa više. Iz jedne košnice je već u prvoj godini uspela da poveća broj na četiri. Upravo ta košnica proizvela 45 kilograma meda!
„Pomislila sam šta bi bilo da imam 10, 20 košnica. Toliko sam im se posvetila da sam svake godine krenula da dupliram broj,“ dodala je. „Celu sebe sam davala. Ulagala sve što sam imala i sada sam tu gde sam potpuno zadovoljna onim što sam postigla. Podrška porodice mi je dragocena jer su oni prepoznali da radim ono što volim i da sam uspešna u tome“.
Marina ne želi da deli svoja prvobitna iskustva, jer smatra da je uspela da se afirmiše u tradicionalno „muškom“ zanimanju. Ovo potkrepljuje činjenica da su pčelari redovni kupci njenih matica i rojeva. „Oni prepoznaju da ja kvalitetno radim i tako sam zadobila poštovanje. Pčelari su vredni ljudi jer pčela traži pastira, nekog ko će da je posmatra i uskoči da joj pomogne da preživi. Opstaće samo oni pčelari koji imaju osećaj za živo biće, ko voli i razume pčele i samo tako će mu pčelarenje predstavljati zadovoljstvo a ne muku“.
Kako smatra da je edukacija bitna, ova pčelarka je rada da uvede mlade u njenu profesiju. „Ko ne voli prirodu nemoj da se bavi pčelarenjem, to je moj prvi i najvažniji savet. Mlade pčelare i pčelarke pitam zatim šta očekuju od pčelarenja. Ako me pitaju koliko meda vadim od jedne košnice onda znam da ovo nije put za njih. Ali, ako imaju sjaj u očima kada pričaju pčelama onda su to vidi ljubav. Dođe na kraju i dobiti ali prvo treba mnogo ljubavi, truda i znanja,“ dodala je.
Perga, ključ uspeha
Ukoliko ovoj vrednoj preduzetnici zafali proteina kod pčela, zasigurno zna šta može iskoristiti – pergu.
Kada pčele uzimaju hranu iz invertovanog sirupa pogača ili meda rastvorenog u vodi, postupaju slično kao prema nektaru, te ugrađuju enzime u njega. To troši energiju koju proizvode svojim žlezdama, za šta je potrebna pojačana ishrana polenom ili pergom.
Perga se smatra primarnom rezervom proteina i lipida u košnici, međutim, veoma značajne rezerve svih neophodnih supstanci, izuzev ugljenih hidrata, nalaze se i u masnim telima kućnih pčela. Kada su pčele hranjene polenom ili pergom, nije primećena značajna razlika u broju uspešno odgajenih larvi do poklapanja legla.
Količina vlage, proteina i lipida u polenu i pergi je vrlo slična, a primećeno je i da je prisustvo skroba u svežem polenu, dok ga u pergi nema. Međutim, u pergi se nalazi više redukujućih šećera. Pretpostavka da perga ima veću nutritivnu vrednost od polena zbog dejstva mikroorganizama, pokazala se kao netačna, jer su pčele pokazale sklonost ka konzumiranju svežeg polena, dok pergu proizvode samo da bi konzervirale polen za periode kada ga nema u prirodi. Skladištenje polena pčelama ne olakšava njegovo varenje.
