Naslovna Poljoprivreda Stočarstvo i pčelarstvo Pčelari: „DA SE KAZNI!“

Pčelari: „DA SE KAZNI!“

58
0

Srpski pčelari imaju štošta da kažu po pitanju proizvodnje falsifikovanog meda, i nimalo nisu zadovoljni trenutnom situacijom. A evo i o čemu je tačno reč.

Cene livadskog i bagremovog meda u Srbiji ove godine očekuje se da će porasti za čak 200 dinara. Savez pčelarskih organizacija Srbije prognozira da će maloprodajne cene meda u proseku ostati oko 1.200 dinara, ali ukoliko se ova godina ne pokaže povoljnom, posebno zbog mogućnosti da bagrem izmrzne, moglo bi doći do blagog poskupljenja.

Foto: Pixabay

Trenutno, u velikim trgovinskim lancima širom Srbije, cena meda u pakovanju od 720 grama iznosi oko 1.000 dinara. Međutim, glavni problem leži u tome što većina proizvoda na tržištu ne sadrži autentičan med.

U okviru inicijative pokreta potrošača „Ujedinjeni za kvalitet“, istraživači su obišli nekoliko najvećih marketa u Srbiji i uzeli uzorke svih dostupnih medova sa polica, ukupno 25 uzoraka. Analize su pokazale da čak 88% tih uzoraka sadrži dodate šećere.

Isplativost pcelarenja

Samo tri uzorka meda su prošla testove, od kojih je jedan brend „Naš med“ koji proizvodi Srbija. Ovo otkriće ukazuje da je pre pojave ovog brenda na tržištu, procenat falsifikata meda iznosio čak 92%.

Pčelari muče muku širom Evrope

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Rodoljub Živadinović, ističe da je šteta nanesena ne samo potrošačima, već i državi, koja trpi velike gubitke na tržištu zbog prodaje falsifikovanog meda.

„Takav „med“ sa dodacima stranih šećera oporezuje se stopom od 10, a ne 20 odsto kao prirodni med, gde se direktno potkrada budžet Republike Srbije. Na taj način se i pravim pčelarima sužava tržište i ne mogu da plasiraju svoj med, čime se odbijaju od pčelarstva i umesto da privređuju svojim rukama i doprinose ovoj zemlji, napuštaju pčelarstvo i odlaze na rad u inostranstvo“, veli Živadinović.

Predsednik SPOS-a je naglasio da upravo takav med prodaju mnogi trgovci i da na istom dobrano zarađuju. „Ima vajnih „renomiranih“ trgovaca čije reklame svako veče gledamo na televiziji, a koji na svojim rafovima uopšte nemaju čist pčelinji med, već razne mešavine sa šećerima. Zbog napuštanja pčelarstva trpi i prateća pčelarska industrija opreme i repromaterijala. Pčelari su očajni i traže od države da preduzme sve mere kako bi se ova pojava sprečila“, dodao je.

Photo by Anete Lusina: https://www.pexels.com/photo/crop-farmer-taking-honeycomb-from-beehive-5247969/

Interesantno je navesti da ovo nije isključivo srpski problem. Naime, cela Evropa ima opasnih problema sa falsifikovanim medovima u prometu, o čemu je predsednik SPOS-a naknadno pričao.

„Protesti pčelara u Francuskoj su došli dotle da su ušli u trgovine i rušili rafove sa lažnim medom, jer i njihov pravi med sve teže dolazi do rafova trgovina. Evropska komisija je objavila da je skoro 50 odsto uvezenog meda u EU neispravno, ali već više od godinu dana ne preduzima ništa da to spreči,“ veli on.

Foto: freepik azerbaijan_stockers

Šta nam je činiti?

Pored problema sa falsifikovanim medom, pčelari u Srbiji se suočavaju i sa pitanjem subvencija. Ove godine, subvencija po košnici je povećana sa 800 na 1.000 dinara, iako ovo povećanje nije u skladu sa inflacijom.

Ipak, svako povećanje ima svoj značaj. Glavni problem leži u tome što se stočarstvo, uključujući i pčelarstvo, ne pokriva subvencijama za gorivo, dok pčelari sve više zavise od selidbe pčela zbog klimatskih promena. Međutim, selidba postaje sve teža za pčelare zbog narušenog plasmana meda i finansijske nemoći.

Izvor: mreza-mira.net

Ipak, postoji određeni napredak u smislu olakšavanja procedura za pčelare prilikom selidbe na pčelinje paše, što će rezultirati značajnim uštedama. Nadamo se da će država u budućnosti uključiti i stočarstvo u sistem subvencionisanja goriva.

Što se tiče kontrole kvaliteta meda u trgovinama, to predstavlja važan korak ka zaštiti pčelarske industrije od falsifikata. Ako se ne reši problem plasmana, pčelarstvo će biti u ozbiljnoj opasnosti jer će teško naći kupce za svoje proizvode, s obzirom na to da se na tržištu nude šećerne vodice umesto pravog meda.

Izvor: AgroTV