Novi jednostavan i pouzdan način da se detektuje pepelnica u vinogradima, pre nego što se i pojave prvi vizuelni znaci bolesti, je otkriven. Za to je zaslužna Dr Sara Louder sa Državnog univerziteta u Oregonu, a svoje otkriće je obrazložila u nedavno objavljenom članku u časopisu „Plant Disease“
Ispitujući posledice primene zaštite od pepelnice na ekosistem, dr. Louder je otkrila da se u zapadnim delovima SAD čak 74% svih aktivnih supstanci u sredstvima za zaštitu vinove loze tokom sezone koristi za suzbijanje pepelnice. Zanimljivo je da čak 90% negativnog uticaja na životnu sredinu potiče upravo od ovih sredstava.
Preterano prskanje i upotreba neadekvatnih sredstava rezultat su kasne ili netačne identifikacije prisustva pepelnice. Takođe, problem se pojavljuje i kada se koriste sredstva na koja je soj pepelnice u vinogradu već razvio otpornost.
U velikim vinogradima na zapadnoj obali SAD, identifikacija pepelnice odavno nije samo poverena vizuelnoj inspekciji. Umesto toga, koriste se zamke za spore koje se šalju u laboratoriju (poput rotirajuće lepljive inoks šipke) ili analiza uzoraka sa vizuelno zaraženih čokota u laboratoriji.
S obzirom na to da vizuelna identifikacija često kasni, a zamke za spore su skupocene, dr. Louder je tragala za jeftinijim i efikasnijim metodama koje bi omogućile čak i manjim vinarijama da deluju preventivno primenjujući odgovarajuća sredstva u pravom trenutku.
Pepelnica se može detektovati i danima pre nego što se manifestuje
Jednostavno rešenje pronađeno je u prikupljanju uzoraka spora sa rukavica radnika tokom redovnih aktivnosti u vinogradu. Nakon radnog dana, štapićem za uzorkovanje prelazi se preko rukavica, a zatim se uzorak šalje u laboratoriju na analizu qPCR (Real-time PCR).
Test qPCR sposoban je identifikovati prisustvo pepelnice čak i kada ima samo 10 spora u uzorku. U slučaju uzorka od 40 spora, može utvrditi prisustvo soja koji je otporan na određeni fungicid. Ovaj rezultat je revolucionaran jer omogućava otkrivanje pepelnice nekoliko dana pre nego što postane vidljiva na vinovoj lozi.
Osim toga, postižu se značajne uštede, a negativan uticaj na životnu sredinu smanjuje se. Prskanje se vrši u manjim dozama i koncentracijama, ređe, i koriste se sredstva na koje trenutni soj pepelnice nije razvio otpornost. Takođe, procenjena je ušteda vremena za identifikaciju bolesti u odnosu na vizuelnu metodu, i to za 25%.
Istraživanje upotrebe rukavica za uzorkovanje se nastavlja. Dr. Louderov kolega, Aleks Uong, sprovodi eksperimente sa botritisom, dok se na Univerzitetu Džoržija radi na ispitivanju plamenjače.
U poslednje dve godine, posebno zbog pandemije COVID-19, mnoge laboratorije u Srbiji su opremljene qPCR uređajima. Ovo dodatno olakšava primenu dotične metode i kod nas. Ipak, izgleda da će najveći izazov biti ubediti radnike da redovno nose rukavice.
Izvor: AgroTV
