Podaci Republičkog zavoda za statistiku navode da je ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda koji srpske pijace nude u prvih devet meseci ove godine bila oko 39,3 milijarde dinara. Izjavu je prosledio Savo Duvnjak, izvršni direktor poslovnog udruženja „Pijace Srbije”.
U poređenju s istim periodom prethodne godine, izraženo u aktuelnim cenama, promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama porastao je za 10,9%.
Od ukupne količine poljoprivrednih proizvoda s njiva, bašti, reka, jezera i šuma, na pijacama se proda jedna petina, bar tako stoji za prva tri četvrtinska perioda 2023. godine. Ipak, iako se radi o značajnom obimu prehrambenih proizvoda koji direktno dolaze do potrošača putem pijaca, postoji postepeno smanjenje njihove klijentele. Pijace se suočavaju s konkurencijom tržnih centara, koji postavljaju svoje pijanske rafove. Međutim, promene u kupovnim navikama potrošača i smanjena zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača i zanatlija doveli su do gubitka pijaca oko 12% tržišnog udela u poslednjih deset godina.
„Promenio se značajan deo navika kupaca. A ponuda i dostupnost različitih vrsta prehrambenih artikala je sve veća. Istovremeno, agrarna politika koja dominantno podstiče ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, masovna industrijska proizvodnja i korporativni model poslovanja, nisu pogodna klima za male poljoprivrednike i mikropreduzetnike koji formiraju najznačajniji deo ponude na pijacama,“ naglasio je Duvnjak. „Preduzeća koja se bave komunalnom delatnošću upravljanja pijacama zato moraju odgovoriti na niz izazova. Osnovni je kako da objekte i opremu na pijacama prilagode potrebama svojih korisnika usluga. Kako da ih sačuvaju na pijacama. Kako da stimulišu i privuku mlade, preduzetne i inovativne zakupce tezgi koji će svojom ponudom primamiti nove kupce. To je proces koji će trajati. Najviše promena te vrste vidljivo je u Beogradu, koji prednjači u investicijama u pijačnu delatnost“
Pijace privlače zbog autentičnosti
Podaci o komunalnoj delatnosti upravljanja pijacama redovno se ažuriraju u godišnjem Izveštaju o obavljanju komunalnih delatnosti na teritoriji Republike Srbije. Dotični se objavljuje na internet prezentaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Poslednji dostupni podaci za 2021. godinu pokazuju da je vrednost investicija u odnosu na ukupan prihod 106 lokalnih samouprava iznosila oko 7,2%.
Pijačna oprema takođe zahteva obnovu. Podaci 108 lokalnih samouprava pokazuju da je prosečna starost opreme 21,1 godina. Beograd je ulagao najviše u zamenu zastarele opreme, sa prosečnom starošću od 15,5 godina. To ih čini „najmlađim” pijacama u zemlji. Sa prosečnom starošću od 22,6 godina, pijace u Vojvodini prednjače. Stoga se smatra da su investicije ključni preduslov za održivost ove delatnosti.
Ipak, primarna privlačnost pijace leži u mogućnosti kupovine autentičnih, svežih domaćih proizvoda. Ova mesta predstavljaju izvor gde se mogu pronaći namirnice iz zanatske proizvodnje, sa malih gazdinstava. Analize trenutnog stanja na pijacama ukazuju na to da značajan broj proizvođača visokokvalitetne domaće hrane više ne može da zadovolji potrebe kupaca. Veliki broj njih ne želi da proširuje proizvodnju i prilagođava se novim zahtevima.
„Prosečan zakupac prodajnih mesta na pijacama ima oko 57 godina. To je jedan od razloga zašto je poljoprivrednih proizvođača na pijacama manje. Najčešće nemaju kapacitet da se istovremeno bave proizvodnjom i stoje na pijacama prodajući robu, naročito ne u dve smene, što je sve češći zahtev kupaca. Kupci pak zbog obaveza ne mogu stići na pijace u toku prepodneva, kada su one najbolje snabdevene. Zato Poslovno udruženje „Pijace Srbije” traga za modelom kao da uz pomoć nadležnih državnih organa obezbedi podsticaje i stimulanse za proizvođače domaće hrane koji posluju na pijacama. To je nesumnjivo jedan od najznačajnijih preduslova za budućnost pijaca koje treba da ostanu prepoznatljive upravo po domaćim proizvodima, pripremljenim za kupca po tradicionalnim recepturama,“ zaključuje Duvnjak.
Izvor: AgroTV
