Piroplazmoza, poznata i kao babezioza goveda, je bolest domaćih životinja koju prenose krpelji a od koje mogu oboleti ovce, goveda, konji, koze i druge domaće životinje. Ova bolest se obično pojavljuje tokom toplih meseci, od proleća preko leta pa do početka jeseni. Simptomi bolesti traju duže, i za to vreme goveda gube na težini, pokazuju znake slabosti, a često im se mišići tresu dok temperatura tela raste do 40°C, ili čak više.
Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj PSSS, pojasnio je zašto je piroplazmoza opasna i zašto bi krpelji trebalo da budu prioritet stočarima ovog proleća. „Bolesne životinje su veoma potištene, izgledaju sanjivo, teško i ubrzano dišu, gube apetit i piju mnogo vode. Osim toga, takve životinje češće mokre krv. Uz sve ove znake bolesti, grla u laktaciji i zasuše. Prouzrokovač ove bolesti je krvni parazit piroplazma, koja se prenosi preko krpelja“, naglašava Tomić.
Piroplazmoza u detalj (a i krpelji, pride)
Krpelji se obično pripijaju na kožu gotovo svuda po telu životinje, ali im je preferirano mesto zadržavanja koža vimena, polni organi, prostor između prednjih i zadnjih nogu, đerdan i uši, gde je koža tanja i omogućava im lakše prodiranje rilom do krvnih sudova. Karakteristično je što su krpelji veoma pokretni u svim fazama svog razvoja (jaja, larve, nimfe i odrasli krpelji). Takođe, otporni su na različite vremenske uslove i mogu dugo opstati bez hrane.
Krpelji mogu naneti štetu na više načina: ili proizvodnjom otrova koje ubacuju u telo životinja dok sisaju krv, ili usisavanjem krvi bolesnih životinja zaraženih raznim bolestima (poput piroplazmoze ili groznice), čime unose uzročnike tih bolesti u svoje tela i dalje ih prenose na druge životinje. Osim toga, oštećenjem kože domaćih životinja, krpelji otvaraju prostor za prodor drugih mikroorganizama u organizam životinje.
„Sve se ovo nepovoljno odražava i na produktivnost životinja“, veli Tomić. „A posebno na podmladak, koji počinje da zaostaje u razvoju. Suzbijanje krpelja na životinjama je teže nego kod drugih parazita, jer su njihova legla rasuta svuda po pašnjacima“.
On ističe da je zbog značajnih šteta koje krpelji mogu naneti stočarstvu ključno primeniti odgovarajuće metode za njihovo kontrolisanje. Danas postoje efikasna sredstva koja se jednostavno primenjuju. Krupne životinje poput goveda i konja prska se koristeći vinogradarsku ili ručnu prskalicu, tako da se oblasti gde se krpelji najčešće zadržavaju dobro navlaže. Međutim, za ovce i koze preporučuje se kupanje u rastvoru insekticida, što je slično postupku za suzbijanje šuge kod ovaca.
Izvor: Dobro jutro
