Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Plastenici: Koliko novca je potrebno uložiti u najisplativiji poljoprivredni biznis?

Plastenici: Koliko novca je potrebno uložiti u najisplativiji poljoprivredni biznis?

Proizvodnja povrtarskih kultura pod folijom najisplativija je poljoprivredna grana, ali i najbolja za sve one koji poseduju relativno male površine obradivog zemljišta ili imaju zemljište koje je nemoguće prilagoditi drugačijoj proizvodnji.

2355
0

Piše: Redakcija BZ
#odgovornonovinarstvo

Ovaj vid uzgoja poljoprivrednih kultura prisutan je već više decenija, a svoju ekspanziju doživeo je u novom milenijumu, kada je ujedno započeo i nekontrolisan uvoz. 

U Srbiji ima najmanje 2.000 hektara pod plastenicima, od čega je najviše u Leskovcu, oko 700 hektara, sa moćnim potencijalom za proširenje i rast.

Budući da se ova proizvodnja brzo i višestruko isplati, sve je više onih koji se odlučuju za podizanje plastenika. Iako kod nas postoje i velike proizvodnje pod folijom, ovakvo povrtarstvo u Srbiji još uvek je većinom porodični biznis.

Ulog za profit

Isplativost leži u tome što se povrtarske kulture mogu gajiti cele godine i snabdevati tržište kulturama i kada im nije vreme. Urbane sredine brzo gutaju sve što se nađe u ponudi, pa su povrtari često suočeni sa slatkim mukama nepostizanja dovoljne proizvodnje u odnosu na potražnju. 

Pod plastenicima može da raste paprika, paradajz, zelena salata, rukola, peršun i druge kulture, a cene u vreme kada inače ne zriju ove vrste, izuzetno su visoke i pružaju šansu da se uloženo brzo isplati, ali i da uzgajivači imaju redovnu, a ne sezonsku zaradu.

Iako se ne žale na profit, uzgajivači uvoz nekvalitetne, takozvane plastične robe koja im ubija cenu, kao i vremenske prilike, sve češće navode kao razlog za sopstvene gubitke.

S druge strane, stručnjaci tvrde da proizvođači često gube potreban kvalitet, tržišnost i zdravstvenu ispravnost i bezbednost proizvoda, time što nepotrebno štede na repromaterijalima ili na nekoj opremi. Konkurentnost je na ceni, ali i zadovoljenje zahtevnih i probirljivih domaćih kupaca. Gde se u svemu tome nalazi tržišna trka sa uvoznom robom, šteta usled vremenskih prilika i koje sorte se kod nas uzgajaju?

Pozamašna računica

A kada je reč o ulaganjima za izgradnju plastenika, računica je pozamašna, sadržajna, zahteva dosta truda, fizičkog rada, ali se na kraju i isplati. Kada se uzme u obzir činjenica da prihodi sa jednog hektara pod plastenikom mogu biti veći od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, onda je kalkulacija jasna.

Međutim, pre nego što se uopšte upustimo u projekat podizanja plastenika, obavezno moramo sagledati sve troškove. 

Okvirna računica kaže da za ulaganje u plastenik na 25 ari iznosi oko 12.000 evra, a ukoliko ne bude problema sa cenom, prodajom povrća i štetom od nevremena, uloženo može da se vrati za godinu dana i da se zaradi još toliko – kažu proizvođači.

U cenu je uključeno kopanje bunara, nabavka semena i kontejnera, kupovina supstrata i folije sa šipkama i sistemom za navodnjavanje. U ove troškove ulazi i premeravanje i bušenje rupa za stope betonskih radova.

Na ovoj površini može da se zasadi, na primer, oko 2000 strukova paradajza, koji godišnje donosi rod veći od 8000 kilograma. 

U plastenicima se mogu gajiti i druge vrste povrća, a sezonska cena diktira kolika će biti zarada. Ona ne zavisi samo od perfekcije proizvodnje, već i od drugih faktora.

Kada je dosta?

Međutim, cena osposobljavanja samog plastenika zavisi od tipa konstrukcije, vrste folije, stepena automatizacije, kvaliteta opreme, načina navodnjavanja i prihrane, sistema rasprskivača i fogera i sistema grejanja.

U te troškove treba uračunati i troškove nabavke mehanizacije, alata i pribora, kao i repromaterijala za početak proizvodnje, ali i izdvojiti sredstva za radnu snagu. Takođe treba paziti da u kalkulaciju uđu i energenti za grejanje, budući da su sistemi različiti pa se i energenti razlikuju: od biomase, drva, uglja, gasa, nafte, pa sve do korišćenja geotermalnih izvora vode. 

Projekat podizanja plastenika je završen kada je posađena ili posejana biljna vrsta ili vrste koje želimo da gajimo. Ali, ni tu nije kraj. Zapravo je tek početak, jer su, za uzgoj pod plastenikom, potrebne i veština i znanje. Dobri saveti i nauka, ipak su prioritet u povrtarstvu pod folijom.

Kažu da bi Srbija, što se proizvodnje pod plastenicima tiče, mogla dosta da nauči od Holandije, koja ima 10.500 hektara pod folijom i samo od proizvodnje voća, povrća i cveća u plastenicima godišnje prihoduje 8,5 milijardi evra. Međutim, saveti od domaćih proizvođača i stručnjaka, koji su naše gore list, ipak su zlata vredni.