Intenzivna poljoprivredna proizvodnja negativno utiče na plodnost zemljišta, biodiverzitet i zdravstvenu bezbednost hrane, te je neophodno pronaći održive modele proizvodnje kako bi se smanjio ovaj uticaj na životnu sredinu. Jedna od ključnih praksi u održivoj poljoprivredi je plodored, koji pomaže u očuvanju zdravlja i produktivnosti zemljišta. Plodored podrazumeva uzgajanje različitih vrsta useva na istoj površini tokom više proizvodnih sezona. Poštovanjem ove prakse poboljšava se plodnost zemljišta, sprečava iscrpljivanje hranljivih materija, smanjuje se zbijenost zemljišta i obogaćuje se azotom putem mahunarki, poput graška i pasulja.
Plodored, kao mera zaštite od štetočina i bolesti, pomaže poljoprivrednicima da izbegnu probleme koji nastaju usled monokulture. Rotiranjem useva prekida se životni ciklus štetočina i bolesti specifičnih za određene useve, čime se prirodno smanjuje njihova populacija. Takođe, smena useva sa različitim konkurentskim sposobnostima omogućava bolju kontrolu nad korovima, čime se poboljšava prinos i kvalitet useva. Pored toga, plodored balansira upotrebu hranljivih materija, što omogućava dugoročnu produktivnost zemljišta bez prekomerne upotrebe mineralnih đubriva.
Plodored u svrsi zaštite od erozije
Primena plodoreda takođe pomaže u zaštiti zemljišta od erozije uzrokovane vatrom i vodom, dok žetveni ostaci doprinose povećanju organske materije u zemljištu. Ova praksa doprinosi očuvanju strukture zemljišta, smanjuje oticanje vode i poboljšava stabilnost zemljišta. Korišćenje plodoreda smanjuje potrebu za upotrebom mineralnih đubriva i pesticida, čime se smanjuju troškovi proizvodnje. S ekološkog aspekta, plodored promoviše biodiverzitet, smanjuje emisije gasova staklene bašte iz sintetičkih inputa i poboljšava otpornost poljoprivrednih sistema.
Da bi se postigli najbolji rezultati, plan plodoreda treba da obuhvata najmanje tri različita glavna useva, koji se međusobno smenjuju, prateći osnovni princip plodosmene: okopavine, leguminoze i žita, uz obavezni odmor zemljišta jednom godišnje, u obliku zelenog ugara. Ova praksa ne samo da smanjuje upotrebu sintetičkih materijala i hemikalija, već poboljšava ekološku ravnotežu i održivost sistema obradive poljoprivrede, čime se dugoročno unapređuje poljoprivredna proizvodnja.
Izvor: Dobro jutro
