Proizvodnja u monokulturi, često zastupljena u poljoprivredi, ima niz negativnih posledica na kvalitet i prinose, posebno u povrtarstvu i ratarstvu, dok adekvatan plodored može značajno unaprediti ove aspekte. Razlozi za primenu ovog sistema uključuju ekonomsku isplativost, prilagođenost uslova jednoj vrsti biljaka i dostupnost navodnjavanja. Međutim, takav pristup ugrožava zdravlje biljaka i kvalitet proizvoda. U nepovoljnim agroekološkim uslovima ili usled nemogućnosti setve na planiranoj parceli, proizvođači su često prinuđeni da posežu za monokulturom. Ipak, ovo dovodi do značajnog pada prinosa, degradacije zemljišta i povećane izloženosti biljaka patogenima.
Kod setve pšenice i kukuruza u monokulturi, prinosi se smanjuju i do 50-60%, dok kod povrtarskih kultura, poput suncokreta, rotacija na istoj parceli ne bi trebalo da se obavlja najmanje 4-8 godina. Biljke su izložene dejstvu toksičnih ostataka, štetnih mikroorganizama i štetočina, dok se smanjuje prisustvo korisne mikroflore neophodne za razlaganje organskih materija Upravo višepoljni plodored, poput tropoljnog i četvoropoljnog sistema, koji uključuje rotaciju različitih kultura, je pravac u kome poljoprivrednik treba da razmišlja.
Dakle, plodored?
Uvođenje leguminoza, kao što su grahorica, stočni grašak ili crvena detelina, u plodored sa pšenicom i kukuruzom značajno povećava prinos. Tropoljni sistem gajenja omogućava porast prinosa za 80-90% u odnosu na monokulturu, dok se u odnosu na dvopoljni sistem prinos povećava za 30-40%. Osim povećanja prinosa, ovaj sistem poboljšava strukturu zemljišta, čuva vlagu, povećava sadržaj azota i omogućava bolju reakciju biljaka na stresne uslove, poput suše.
U povrtarskoj proizvodnji, primena višepoljnog sistema dodatno smanjuje rizik od korova, virusa i patogena. Rotacija kultura, poput paradajza, paprike i krastavca, sprečava iscrpljivanje zemljišta i omogućava bolje upravljanje rezervama vlage i mineralnih hraniva. Preporučuje se da ista vrsta povrća ne dolazi na istu parcelu najmanje 5-8 godina. Pritom, izbegavanje proizvodnje posle duvana i sličnih biljaka dodatno doprinosi zdravstvenoj bezbednosti i smanjuje potrebu za hemijskom zaštitom.
Iako povrtarske kulture imaju specifične zahteve za toplotom i vodom, višepoljni plodored omogućava optimalno korišćenje resursa i dugoročnu održivost proizvodnje. Monokultura, iako privremeno isplativa, dugoročno negativno utiče na proizvodnju i zdravlje biljaka, dok višepoljni sistemi pružaju održiviji pristup i bolje rezultate.
Izvor: Agropress
