Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Plodored u povrtarstvu: sve što treba da znate tokom proizvodnje

Plodored u povrtarstvu: sve što treba da znate tokom proizvodnje

113
0

Smena kultura, odnosno plodored, je izuzetno važna u poljoprivrednoj proizvodnji, i svaki paor sa decenijama iskustva će vam to reći.

Izvor: Bolja zemlja

Ako se kontinuirano uzgajaju isti usevi na istom mestu, što iscrpljuje određene hranljive materije iz zemlje, posledica će biti poremećaj u balansu hranljivih sastojaka, naglo razmnožavanje određenih vrsta korova i štetočina, kao i sve učestaliji napadi istih bolesti. Iskusni povrtari rado primenjuju plodored, posebno oni koji imaju veće parcele. Principi su slični i primenjivi i u plasteničkoj i organskoj proizvodnji.

Pošto različite biljke imaju različite zahteve za hranom i podložne su različitim patogenima i štetočinama, postaje očigledno da konstantno gajenje istog useva na istom mestu, kako je uobičajeno u konvencionalnoj poljoprivredi, vodi ka neprekidnom iscrpljivanju istih hranljivih materija iz zemlje. Štetočine i bolesti rado se nastanjuju na takvim mestima jer su osigurani kontinuirani izvori hrane. Kada se praktikuje monokultura, često se povećava upotreba mineralnih đubriva i pesticida kako bi se održao visok nivo prinosa, što je cilj većine proizvođača.

Foto: Pixabay

Plodored, nešto detaljnije

Kako navodi agronom Jovana Knežević, plodored je promena ili zamena useva svake sezone na određenoj lokaciji bez obzira da li govorimo o njivi ili bašti. „Plodored pomaže da se vrate hranljive materije u zemlju bez veštačkih đubriva. Praksa je pokazala da se na ovaj način prekida ciklus štetočina i bolesti, poboljšava zdravlje zemlje povećanjem biomase iz korenskih struktura različitih useva i povećava biodiverzitet,“ ističe Knežević.

Plodored, prema njenim rečima, može biti jednostavan, poput sadnje dve različite porodice useva naizmenično. Pritom može biti i planski razvijen do niza od desetak useva. „Recimo ako uzgajate paradajz na jednom mestu jedno leto, zatim na tom istom mestu sledeće godine sejete šargarepu i rotkvice,“ dodaje ona. „Treće godine se tu nalaze mahunarke, a četvrte godine lisnato povrće. Pravilnim plodoredom čuva se zemljište, smanjuje zakorovljenost kao i pojava bolesti i štetočina. Izbor preduseva zavisi od bioloških osobina biljaka, sklonosti ka istim patogenima, potrebe za obradom, hranjivim materijama kao i za vodom“.

setva kukuruza backa

Naglašava i da biljke koje imaju zajedničke bolesti i štetočine treba razdvojiti u dužem vremenskom periodu. „U plodoredu treba voditi računa i o smenjivanju kultura koje zahtevaju pliću obradu sa kulturama koje zahtevaju nešto dublju obradu. Možda svi izneti saveti izgledaju preobimni ali su lako savladivi“, ističe Knežević.

Još instrukcija struke

Plodored se planira na osnovu zahteva povrtarskih kultura prema obradi zemljišta, đubrenju, stajnjaku i predusevu. Izbor preduseva zavisi od bioloških osobina biljaka, sklonosti ka istim patogenima, potrebe za obradom, hranjivim materijama kao i za vodom. Potrebno je prilikom planiranja plodoreda voditi računa o tome da biljke koje imaju zajedničke bolesti i štetočine, budu razdvojene duži vremenski period.

Image by Katharina N. from Pixabay

U plodoredu treba voditi računa i o smenjivanju kultura koje zahtevaju pliću obradu sa kulturama koje zahtevaju nešto dublju obradu zemljišta. Potrebno je odabrati najpovoljniji način đubrenja i obrade zemljišta, kulture i sorte, vreme setve, sadnje i berbe kao i način nege useva.

Knežević je istakla da je važno imati na umu da određeni povrtarski usevi povoljno reaguju na direktno đubrenje organskim đubrivima poput stajnjaka ili komposta, dok drugi zahtevaju da se đubrivo rasporedi tek u drugoj ili trećoj godini obrade. Srednje rane i kasne kupusnjače, izuzev kelerabe, krastavci, tikvice, praziluk, paprika i paradajz, dobro reaguju na stajnjak. Međutim, rani usevi kao što su rani kupus, karfiol, zeljasto i lisnato povrće ne mogu odmah iskoristiti organska đubriva, pa se ona primenjuju tek u narednim godinama. Korenasto povrće poput šargarepe, peršuna, celera, rotkve i rotkvica ne preferira ovakvo đubrenje na plodnom zemljištu, pa je potrebno voditi računa kod ovih kultura. Mahunarke, grašak, boranija i bob ne zahtevaju organsko đubrenje kada se gaje na plodnom zemljištu.

Adama
Adama

Takođe, treba izbegavati uzastopno sadnju povrtarskih vrsta koje su iste porodice, jer često dele iste štetočine i bolesti. Ovo posebno važi za paradajz, plavi patlidžan, krompir. Doduše, važi i korenasto povrće poput peršuna, celera i pastrnjaka, šargarepe, kao i za krastavce, lubenice i dinje. Redosled sadnje je ključan i može doneti veću štetu nego korist.

Za više informacija, obratiti se izvornom tekstu na portalu AgroPress.