U poljoprivredi Srbije jedan od izazova predstavlja plužni đon, sloj zbijene zemlje koji se formira ispod površine usled nepravilne obrade zemljišta. Česta obrada na istoj dubini i korišćenje teške mehanizacije dovode do stvaranja nepropusnog sloja, koji ometa prodor vode i rast korena biljaka, uslovljavajući slabiji prinos i kvalitet useva. Taj sloj sprečava zadržavanje vlage, što dovodi do problema za biljke tokom sušnih perioda, dok deformisan i kratak koren otežava apsorpciju hranljivih materija i čini biljke osetljivijima na bolesti i promene u klimatskim uslovima.
Kako bi se problem plužnog đona rešio, preporučuje se promena tehnika obrade zemljišta i prilagođavanje načina i vremena rada. Poljoprivrednici bi trebalo da izbegavaju oranje na istoj dubini i pretešku mehanizaciju, kao i obradu vlažnog zemljišta, što sve doprinosi većem sabijanju tla. Ujedno, potrebno je uvesti upotrebu organskih đubriva, naročito stajnjaka, koji poboljšava strukturu tla, mikrobiološku aktivnost i akumulaciju vlage. Pravilno jesenje oranje, kada je zemljište suvlje, pomaže u zadržavanju vlage tokom zimskih padavina, čineći ga pogodnijim za naredne useve.
Detalji oko obrade zemljišta kad je plužni đon u pitanju
Kada se plužni đon već formira, preporučuje se proces podrivanja kao efikasna meliorativna mera. Podrivači, mašine koje režu i rastresaju zemljište bez njegovog prevrćanja, omogućavaju bolje provetravanje, poboljšavaju strukturu i protok vode i vazduha u zemljištu. Time se omekšava nepropusni sloj, omogućava se razvoj dubljeg korena, a istovremeno se smanjuje rizik od erozije. Podrivanje treba izvoditi u suvim letnjim ili jesenjim mesecima kada je sadržaj vlage nizak, kako bi se ostvarilo optimalno rastresanje. Pravilno obavljeno podrivanje, koje se obično radi na dubini od 40 do 80 cm, značajno poboljšava prinose, a preporuka je da se sprovodi svake četiri godine.
Uprkos važnosti podrivanja, ovaj proces nije potrebno ponavljati svake godine. Redovno podrivanje, uz višegodišnje pauze, doprinosi očuvanju kvaliteta i kvantiteta useva i plodnosti zemljišta. Nasuprot tome, ukoliko se zemljište godinama obrađuje bez promene dubine ili korišćenja drugih metoda, dolazi do njegovog degradiranja. Tada čestice tla gube vazduh i vodu, dolazi do čvrstog zbijanja i prekida kapilarnih veza, što dalje otežava protok vode i vazduha i ograničava izbor biljaka koje mogu da uspevaju na takvom tlu. Podrivanje i pravilna obrada mogu znatno popraviti stanje i omogućiti bolje rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji.
Izvor: Dobro jutro
