Problem između malinara i hladnjačara u Srbiji traje više od tri decenije, a rešenja se i dalje ne nazire. Glavni uzrok ovog sukoba je loša organizacija sektora i nedostatak sistemskih rešenja koja bi omogućila održivo poslovanje obe strane. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ističe da bi zadruge mogle igrati ključnu ulogu u povezivanju malinara i hladnjačara, ali i u podsticanju proizvođača da sami investiraju u hladnjače.
Na inicijativu Udruženja Vilamet, održan je sastanak u Ministarstvu poljoprivrede sa ministrom Aleksandrom Martinovićem, gde je dogovoreno formiranje Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta jagodičastog voća. Ministar je najavio apel hladnjačarima da povećaju otkupnu cenu malina na 300 dinara po kilogramu. Ipak, Keserović smatra da određivanje cena bez uvida u situaciju na svetskom tržištu, poput proizvodnje u Poljskoj ili Čileu, nije ozbiljan pristup.
Keserović: „Problemi malinara i hladnjačara su problemi Srbije“
Profesor predlaže dva moguća rešenja. Prvo podrazumeva državne stimulacije za malinare kako bi osnovali sopstvene hladnjače i prerađivačke centre. To bi im omogućilo veću kontrolu nad proizvodnjom i prodajom. Drugo rešenje je dogovor između malinara i hladnjačara o podeli prihoda, gde bi, na primer, 55% izvozne cene išlo proizvođačima, a 45% hladnjačarima, uz dogovorene akontne cene i deljenje dobiti nakon izvoza.
Keserović upozorava da je trenutna cena malina, koja se prošle godine kretala između 220 i 250 dinara po kilogramu, nerealno niska s obzirom na visoke troškove proizvodnje. Radna snaga, rezidba, mineralna đubriva i berba drastično su poskupeli, dok prinos malina u Srbiji konstantno opada. U poređenju sa 2017. godinom, prinos po hektaru je znatno manji. Ovo dodatno ugrožava položaj malinara i njihovu konkurentnost na svetskom tržištu.
Za razliku od Srbije, Italija ima bolje organizovan sektor, gde su proizvođači udruženi u kooperative i postali akcionari tih udruženja. Ovakav model poslovanja omogućava harmoničniji odnos između proizvođača i hladnjačara. Keserović naglašava da, bez saradnje i jasnog dogovora, ni malinari ni hladnjačari ne mogu ostvariti koristi, a Srbija će nastaviti da gubi na konkurentnosti. Stoga je neophodno sprovesti ozbiljnu analizu svih parametara i formirati održive strategije za rešavanje ovog dugogodišnjeg problema.
Izvor: AgroTV
