Već duže vreme primećujemo paradoks gde na globalnom nivou cene sirovina opadaju, a cene hrane ostaju iste ili pak rastu. Poslednji izveštaj organizacije za hranu i poljoprivredu FAO pokazuje da je indeks cena hrane pao u avgustu na novi dvogodišnji najniži nivo, nakon što je mesec pre zabeležen kratkotrajni rast usled dešavanja u crnomorskom regionu.
Cena je pala kod većine prehrambenih artikala, i.e. mlečnih proizvoda, biljnih ulja, mesa i žitarica. Paralelno sa tim, poskupljenje je zabeleženo samo kod pirinča i šećera. Najviše su snižene cene mlečnih proizvoda, za 4%. Sniženje se posebno osetilo kod punomasnog mleka u prahu, pod uticajem velike ponude. Odmah potom sleduju cene biljnih ulja, ove godine niže za 3,1%. Dotični pad je odraz pojeftinjenja palminog, suncokretovog, sojinog i ulja repice.
Ne treba zapostaviti ni druge namirnice. Naime, pale su i cene mesa za bezmalo 3%. Trend silaznosti cene je najviše zabeležen kod ovčjeg mesa, sa svinjskim odmah sledećim na listi. Kod žitarica je pojeftinjenje u proseku 0,7, a u ovoj kategoriji prednjači pšenica s padom od 3,8%.
Šta pojašnjava paradoks? Struka se javlja
Agrarni analitičar Žarko Galetin je za „Politiku“ pojasnio paradoks između očitog pojeftinjenja namirnica i nepromenjivosti cene gotovih proizvoda. „Sektor hrane je prepun paradoksalnih situacija. Svi se žalimo na skupe namirnice koje sve više participiraju u strukturi potrošačke korpe. A s druge strane, imamo ovaj izveštaj FAO. Kao što vidimo, problem na relaciji tržišta sirovina i gotovih proizvoda je to što oni funkcionišu odvojeno,“ naglašava on. „Karika između proizvođača i prerađivača je pokidana. Kada smo, recimo, imali situaciju da je suncokret bio više od 70 dinara, cena ulja je odmah porasla. Meso je poskupelo automatski s rastom cena žitarica. Sada kada je došlo do pada cene zrna, to se, kao što vidimo, ne događa.“
Izvor: Nova S
U nastavku izjave, Galetin apostrofira da prehrambena industrija očigledno ima moć da diktira uslove, da upravlja krizama i tržištima hrane. Zapravo, kako ističe, koristi se činjenica da je elastično tržište hrane jako malo. „Ako poskupi karta za bioskop, nećete možda ići. Ali hranu moramo da kupimo,“ veli Galetin.
Po pitanju razloga cena, i posebno isticanju sukoba u Istočnoj Evropi, Galetin navodi da se to koristilo kao glavni uzrok. Međutim, za trenutnu situaciju nema tako jasnog pojašnjenja. „Sada ne vidimo logiku zašto se ovo događa. Ne mogu da nađem racionalni odgovor za to. Jasno je da krovne svetske institucije u ovom sektoru ne funkcionišu i jako loše reaguju u krizama. Sve to dovodi do toga da je teško rešiti ovu situaciju s cenama hrane. Lično sam stanovišta da će cene primarnih proizvoda takođe početi da rastu. Već se zakuvava priča o poskupljenju gasa, đubriva i to dovodi neminovno do nove nestabilnosti. Ne vidim perspektivu da će se cene hrane smiriti,“ zaključuje Galetin.
Izvor: Politika
