Poljoprivrednici širom sveta se trude da zaštite najvažniju imovinu koju poseduju, a to je njihovo plodno zemljište.
Kvalitetno zemljište znači i bolje i kvalitetnije useve, ali taj najbolji i najkvalitetnije sloj zemljišta lako može da spere obilna kiša.
Zbog toga se sve više poljoprivrednika odlučuje na sejanje pokrovnih useva. Oni se seju kada je zemlja bez glavnog useva.
To su biljke koje korenom vezuju tlo, povećavaju zadržavanje i upijanje vode i sprečavaju gubitak hranljivih materijal. Njihov nadzemni delo takođe igra važnu ulogu jer ne dozvoljava da voda odnese fine čestice zemlje.
– Verujem da je pokrovni usev izuzetno važan metod, kako za čuvanje tla, tako i za zadržavanje hranljivih materijala na njivi. Zaštita plodnog zemljišta je od izuzetne važnosti za sve nas – rekla je María Willamil koja je član Američkog društva za agronomiju i istraživač na Univerzitetu Ilinois, pred početak važnog eksperimenta.
U želji da pomogne američkim poljoprivrednicima oni su izvršili eksperiment na šest parcela na kojima su zasadili različite vrste pokrovnih useva.
Između ostalog su posadili rotkvicu, italijanski (višecvetni) ljulj, crvenu detelinu i prolećni ovas.
Duži vremenski period oni su pratili kako, nakon pokrovnih useva uspevaju glavni usevi, da li se menja sadržaj tla i da li dolazi do erozije.
Na njihovo iznenađenje pokrovni usevi nisu imali velikog uticaja na plodnu zemlju.
– Nije bilo skoro nikakvog poboljšanja kvalitet zemljišta, osim blagog na mestima gde smo koristili italijanski (višecvetni) ljulj – rekla je Willamil po završetku eksperimenta.
Njihova pretpostavlja je da je glavni razlog taj što je većina pokrovnog useva prosto izumrla tokom zime.
Zaključak ovog eksperimenta je da pokrovni usevi mogu da zaštite zemlju od erozije, ali da njihov uticaj nije preveliki, a naročito ne čudotvoran kako neki tvrde.
Naši stručnjaci bi trebalo da sprovedu sličan eksperiment kod nas pre nego što daju ocene ima li smisla i svrhe saditi pokrovne useve i ako ima koje bi to biljke bile.
