Reproduktivni razvoj biljaka, a posebno razvoj i funkcionalnost polena, veoma je osetljiv na toplotni stres. Tokom leta, Srbija je bila izložena ekstremnim temperaturama koje su imale negativan uticaj na cvetove biljaka, uključujući smanjenje transporta hranljivih materija do polena, njegovu smanjenu vitalnost i neuspešno oslobađanje. Ipak, do sada je nedostatak istraživanja sprečavao precizno razumevanje kako ovakav polen utiče na razvoj i opstanak larvi pčela.
Nova studija sa Državnog univerziteta Mičigen fokusirala se na ovu problematiku, istražujući kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnim vrućinama utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i preživljavanje potomstva. U eksperimentu, cvetnice su bile izložene temperaturi od 37,5 °C tokom četiri sata, što je rezultiralo drastičnim padom reproduktivne aktivnosti pčela.
Ženke pčela koje su imale na raspolaganju biljke izložene toplotnom stresu položile su 70% manje jaja u poređenju sa onima koje su koristile biljke koje nisu bile izložene stresu. Pored toga, larve koje su konzumirale polen izložen visokim temperaturama imale su znatno nižu stopu preživljavanja, a one koje su preživele razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek.
Spas pčela! Ali kako?
Ovi nalazi su od izuzetne važnosti za razumevanje ponašanja pčela tokom toplotnih talasa, ali i za budućnost solitarnih pčela, koje su ključne za oprašivanje i očuvanje ekosistema. Oprašivanje je jedna od najvažnijih ekosistemskih usluga, jer omogućava polno razmnožavanje biljaka cvetnica, što direktno utiče na poljoprivrednu proizvodnju. Pčele su najvažniji oprašivači, ali različite biljke zahtevaju različite vrste oprašivača, što čini raznovrsnost pčela ključnom za efikasno oprašivanje.
Klimatske promene i toplotni talasi ne utiču samo na polen, već i na samu biologiju insekata. Promene u klimi dovode do neusklađenosti između perioda cvetanja biljaka i aktivnosti pčela. Takođe dolazi i do pomeranja geografskog rasprostranjenja određenih vrsta, što prekida njihov odnos sa biljkama. Ekstremne temperature mogu izazvati akutni stres kod ovih jedinki. Pritom, dugoročno zagrevanje okruženja ima suptilne i kumulativne efekte na njihovu veličinu tela, fenologiju, ponašanje i životni vek.
Ovo istraživanje ukazuje na hitnu potrebu za razvijanjem strategija i rešenja za zaštitu polena i očuvanje njegove nutritivne vrednosti. Predlaže se korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine. Međutim, i dalje ostaje izazov suočavanja pčela sa klimatskim promenama. Ključno je fokusirati se na širu sliku koja uključuje borbu protiv klimatskih promena, njihovo ublažavanje i eventualno zaustavljanje. Na taj način bi se očuvala vitalna uloga pčela u ekosistemima.
Izvor: Poljoprivrednik
