Ove godine, poljoprivreda je bila u turbulentnom fluksu, što mogu da potvrde i ratari i čelnici u Ministarstvu poljoprivrede. Ratari su smanjili setvu pšenice zbog nepovoljnih vremenskih uslova, rasta cena đubriva i energenata, viška skladištenje pšenice, i niskih cena otkupa. A to je samo početak.
Posle dve decenije, Milan Milošević, poljoprivrednik iz Rače u centralnom delu Srbije, bio je primoran da zaseje polovinu uobičajene količine pšenice na svojih 60 hektara. Ranijih godina, dve trećine površine bilo je posađeno pšenicom, dok je ove godine ta površina jedva činila trećinu. „Posejao sam seme iz ambara, koje sam već imao, nisam mogao da uzmem novo, jer sam morao da isplatim prethodne dugove. Nemam dovoljno novca za agrotehniku, na proleće će biti problema i sa drugim kulturama, o novoj sezoni ne smem ni da razmišljam,“ veli Milošević za BBC.
Poljoprivreda kao da jenjava svuda
Miroslav Kiš, Miloševićev kolega, je podjednako zabrinut. “Ovo vam je vrtlog. Trudim se da opstanem, ali je sve teže. Usled niskih otkupnih cena, male potražnje, prinuđeni smo da prodajemo proizvode kako ih ne bismo bacali. A opet smo na gubitku. Mi nemamo dugoročne investicije u poljoprivredu. Sve je kratkoročno. A problemi se samo nagomilavaju i iz godine u godinu prenose,“ naglasio je Kiš.
Promene u klimi, rast cena energenata i đubriva, skladišta puna, opadanje izvoza i nedostatak radne snage samo su neki od izazova koji su zadesili sektor poljoprivrede u Srbiji, što je rezultiralo smanjenjem površina pod pšenicom.
Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ističe za BBC na srpskom da su ovi problemi prisutni već dugi niz godina. „Prošle godine smo morali da uvozimo pšenicu koju smo potom mešali sa našom. Sada su nam silosi puni, količina stoji, pada kvalitet robe, a nova žetva je za nekoliko meseci“, veli on.
Nesigurnost u vazduhu
Iz Privredne komore Srbije za BBC na srpskom ističu da su šanse za pražnjenje skladišta male. Treba ipak uzeti u obzir spor izvoz, visoke cene na domaćem tržištu, ograničenu ponudu od strane ratara i dvostruko skuplji transport.
Ispraksovani ratar, Milošević je preuzeo porodični posao, opisujući prošlu godinu kao “odličnu”, dok za trenutnu izjavljuje da je “nikad lošija”. On obrađuje zemlju samostalno zbog nedostatka sredstava za zapošljavanje dodatne radne snage, ponekad dobija pomoć od svog 73-godišnjeg oca. Poseduje traktor star tri decenije jer, kako navodi, retko kada ostane dovoljno sredstava za investicije.
Pored pšenice, poseduje manje količine kukuruza i ječma, ali sve to, kako kaže, čini “mali deo”. Takođe, održava nekoliko grla stoke kako bi dopunio kućni budžet. „Kada prodam svinje, odem do pumpe da natočim gorivo, i onda na njivu. Da njih nema, ne znam kako bih završio ovu jesenju sezonu,“ setno veli Milošević.
Izvor: BBC na srpskom
