Poljoprivreda Srbije pretrpela je ove godine velike gubitke usled mrazeva, grada i suše, što je značajno umanjilo očekivanu bruto dodatu vrednost te grane, koja je prošle godine iznosila oko četiri milijarde evra. Stručnjaci procenjuju da bi šteta mogla biti čak i dvostruko veća od ranije procenjenih 500 miliona evra. Agroekonomista Milan Prostran istakao je da je godina izuzetno teška i da nijedna poljoprivredna kultura nije ostala pošteđena štete, uključujući i plastenike.
Šteta primetna u svim granama agrara
Šteta na kukuruzu je posebno velika, s obzirom na to da se očekivalo oko šest miliona tona roda na skoro milion hektara, ali su gubici premašili 30 odsto. Procenjuje se da je gubitak vredan oko 300 miliona dolara, uzimajući u obzir cenu kukuruza od 170 dolara po toni. Prostran je naglasio potrebu da lokalne samouprave precizno popišu štetu kako bi se mogao izraditi nacionalni prehrambeni bilans. Ovaj bilans je ključan da bi se utvrdilo šta Srbija može da izveze i spreči eventualne buduće nestašice koje bi se plaćale visokom cenom.
Šteta u poljoprivredi nije ograničena samo na Srbiju, već su je pretrpele i druge evropske zemlje. Međutim, te zemlje imaju fondove za rizike koji omogućavaju delimičnu nadoknadu štete poljoprivrednicima, čime se obezbeđuje kontinuitet poljoprivredne proizvodnje. Prostran je izrazio zabrinutost i za predstojeću jesenju setvu ukoliko ne bude kiše, jer bi to moglo negativno uticati na izbor i uspeh useva.
Hoće li se poljoprivreda vratiti na noge?
Prema rečima profesora u penziji Miroslava Maleševića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ovogodišnji prinosi kukuruza prepolovljeni su, krećući se između tri i tri i po tone po hektaru, što je znatno ispod prosečnih sedam tona. Prinosi soje su još drastičniji, sa svega 200-300 kilograma po hektaru, u poređenju sa normalnim prinosima od dve i po do tri tone. Šećerna repa se na mnogim površinama potpuno osušila, dok je jedino suncokret relativno dobro prošao. Malešević je ukazao na ozbiljnost situacije i potrebu za promenama u setvenoj strukturi ukoliko se vremenski uslovi ne poboljšaju.
Voćarstvo je takođe teško pogođeno, a profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta procenjuje da će ovogodišnji manjak biti oko 300.000 tona voća. Ukupna šteta u voćarstvu mogla bi iznositi oko 210 miliona evra, računajući prosečnu cenu od 0,7 evra po kilogramu. Keserović je istakao da su mrazevi, grad i nevreme direktno doprineli ovom gubitku.
Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta takođe se obratio za reč. On smatra da šteta u poljoprivredi neće značajno uticati na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. Ovo misli jer, kako je istakao, poljoprivreda ima mali udeo u ukupnom BDP-u. Ipak, on naglašava važnost ulaganja u poljoprivredu kao stratešku granu. Naposletku, agrar obezbeđuje hranu i ima ključnu ulogu u stabilnosti ekonomije zemlje, veli Nikolić.
Izvor: BizLife
