I pred kraj januara, poljoprivrednici negoduju. Stočari i ratari ocenili su da računica ministarstva poljoprivrede za subvencije nije realna.
Prema njihovim rečima, “matematika” prema kojoj država tvrdi da subvencijama pokriva 46% troškova proizvodnje pšenice, 40% kukuruza, 50% suncokreta, i 74% izdataka u mlečnom govedarstvu, ne odražava stvarnost.
Milija Palamarević, vlasnik farme krava u selu Guberevac kod Knića, izjavio je da prihodi od prodaje mleka po ceni od 65 dinara po litru ne pokrivaju troškove hrane za krave. On je dodao da, kako bi pokrio ostale troškove, ostaje prihod od premije na mleko od 19 dinara po litru i subvencije po kravi, koje isplaćuje država.
„Kada se premija za mleko preračuna na prosečnih 18 litara mleka po kravi za godinu dana stočar prihoduje oko 125.000 dinara. Na to treba dodati još 40.000 subvencija po kravi, što ukupno iznosi 165.000 dinara. Ta suma treba da pokrije troškove struje, koja je veliki izdatak, zatim veterinarskih usluga za lečenje i praćenje zdravlja životinja, amortizacije mašina i objekta, sredstava za dezinfekciju i još dosta sporednih troškova,“ veli Palamarević.
Šta konkretno poljoprivrednici trenutno traže?
Nezadovoljni ratar je dodao da je na deset krava potrebno uračunati troškove ishrane tri junice koje ulaze u teljenje i tri koje su u porastu. Naglasio je da je potrebno uzgajati ove junice tri godine pre nego što prvi put tele i donesu prihod.
Istakao je da bi poljoprivrednici bili vrlo zadovoljni čak i ako subvencija pokriva samo 30% troškova, a ne 74%. Rekao je da stočari svoje prihode ne troše na luksuzne stvari poput putovanja na more, već ih koriste za održavanje i proširenje proizvodnje, kupovinu mehanizacije, a trenutno je nemoguće finansirati ove potrebe iz trenutnih prihoda.
Palamarević je izjavio da stočarstvo nema budućnost ukoliko se nešto ne promeni, te da će mladi ljudi bežati od ovog posla. Takođe je primetio da među poljoprivrednicima trenutno nema osoba mlađih od 30 godina. Pritom je Palamarević takođe naveo da ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković, dobro poznaje ovu računicu, ali da iznosi drugačije informacije u medijima i propagandi.
Malo o pšenici
Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig”, kritikovao je izračunavanje visine subvencija ministarstva poljoprivrede za ratarske kultur. Kako on tvrdi, proračun nema nikakve veze sa stvarnošću. Savić je izrazio sumnju da će subvencije ikada pokriti 46% troškova proizvodnje pšenice, tvrdeći da se te računice ne primenjuju u praksi.
On je dodao da su subvencije za pšenicu u Stigu, prema podacima eAgrara, u proseku pokrivale samo 1,5% troškova proizvodnje. On je objasnio da mnoge površine nisu upisane u eAgrar. To znači da neće dobiti subvencije, a ipak su zasejane pšenicom. Razlog za to, prema njegovim rečima, leži u teškoćama u sklapanju ugovora sa vlasnicima zakupljene zemlje. Dotični, veli on, ili odbijaju ugovore ili su u inostranstvu.
Savić je apostrofirao da su troškovi setve pšenice jesenas iznosili oko 170.000 dinara po hektaru. Pak sa druge trane su subvencije u tom trenutku bile samo 18.000 dinara po hektaru. Kada se dodaju povraćaji za akcizu od 5.000 dinara po 100 litara nafte, subvencija pokriva oko 15% troškova za te parcele. Međutim, kada se proračuna za celokupne zasejane površine, taj procenat pada na oko 1,5% po hektaru.
Naknadno tome je kritikovao ministarku poljoprivrede zbog obećanja subvencija za deklarisano seme. Tvrdila je da je pšenica jesenas zasejana “sa tavana” jer ministarstvo nije najavilo subvencije za deklarisano seme u to vreme. On je izrazio nezadovoljstvo zbog uslovljavanja subvencija kupovinom deklarisanog semena nakon završetka setve. A pritom, ratarima nije bilo dostupno novac za plaćanje deklarisanog semena po ceni od 60 dinara po kilogramu. Stoga su sejali merkantilnu pšenicu “sa tavana”, iako ona daje manje prinose. Naposletku, ona je jeftinija po ceni od 18 dinara po kilogramu.
Izvor: Pressek
