Šta to rade poljoprivrednici u Briselu sada? Koja je situacija što se tiče Ukrajine? A šta se to dešava u našem dvorištu? U sledećim pasusima, sve ćete to saznati od reči do reči.
Belgijski poljoprivrednici nezadovoljni (naravno)
Danas su poljoprivrednici ponovno organizovali proteste u Briselu, blokirajući nekoliko pristupnih puteva oko evropskih institucija traktorima. Prema izveštaju Politika, farmeri su koristili jaja kao projektil, palili su gomile sena i guma, trubili i pucali petarde, mada su demonstracije bile nešto manje nasilne u poređenju s protestima u februaru, kada je došlo do sukoba sa policijom.
Protestima su se pridružili članovi Federacije mladih farmera (FJA) i levičarske Ujedinjene federacije uzgajivača i poljoprivrednih grupa (FUGEA), koja je partner organizacije Evropske koordinacije Via Campesina (ECVC). “Poljoprivrednici su očajni. Nismo ovde zbog zabave. Situacija za farmere u Evropi je zaista loša”, izjavio je član odbora ECVC-a, Leonardo van den Berg, za Politiko.
Farmeri širom Evrope već mesecima protestuju protiv birokratije Evropske unije, globalnih trgovinskih sporazuma i novih ekoloških zahteva u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU. “Mi smo danas ovde jer smatramo da je važno nastaviti sa pritiskom i nadamo se da će sada konačno poslušati naše zahteve”, dodao je van den Berg.
Demonstranti zahtevaju fer cene poljoprivrednih proizvoda, prekid sporazuma o slobodnoj trgovini i reformu Zajedničke poljoprivredne politike, između ostalog.
Poljaci ne posustaju
Kžištof Pašik, lider Poljske seljačke stranke (PSL), izjavio je danas za agenciju PAP da se očekuje skorašnji sporazum između Poljske i Ukrajine o uvozu poljoprivrednih proizvoda. To je izjavio uoči pregovora između vlada ove dve zemlje, dok Varšava nastoji da smiri proteste poljoprivrednika koji zahtevaju ponovno uvođenje carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, prenosi Rojters.
Ministar poljoprivrede Poljske, Česlav Sjekjerski, danas će se sastati u Varšavi sa svojim ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim, dok će se vlade dve zemlje sastati sutra. “Blizu smo postizanja zajedničkog rešenja problema dijalogom”, istakao je Pašik. Jedna od tema pregovora je pitanje žitarica, a Pašik veruje da se taj problem može rešiti.
“Verujem da ćemo danas i sutra biti u mogućnosti da pronađemo rešenje, tako da ono što se ponekad naziva tranzit, zapravo postane tranzit… Optimističan sam u vezi sa ishodom”, dodao je on. Poljski poljoprivrednici tvrde da veliki deo ukrajinskog žita, koje bi trebalo da prođe kroz Poljsku, završava na domaćem tržištu. Pašik takođe naglašava da samo mali deo žitarica koje se izvoze prolazi kroz Poljsku.
Šta toplo leto znači po domaće paore?
Najavljeno toplo i suvo leto nije povoljno za ratare, jer takvi vremenski uslovi pogoduju širenju specifičnog oboljenja šećerne repe. Prošle godine, u nekim delovima Vojvodine, situacija je dostigla razmere epidemije. Pojava neobičnih problema sa usevima šećerne repe prvi put je primećena sedamdesetih godina prošlog veka u našoj zemlji.
Naučni istraživači iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uočili su pojavu gumoze, koja je značajno smanjila prinos i kvalitet useva. Tada su bile poznate samo posledice ove pojave. Tek 2020. godine, stručnjaci iz beogradskog Instituta za pesticide identifikovali su uzročnika ovog oboljenja – specifičnu vrstu bakterije poznatu kao fitoplazmu, koju prenose insekti. U ovom slučaju, primena insekticida nije efikasna, pa se preventivne mere pokazale kao ključne u smanjenju štete.
Oboljenje gumoza najviše je zahvatilo regione Srema i Banata, a u oranicama Kompanije “Matijević agrar” u Proizvodnom centru “Mihajlovo” prošle godine su zabeleženi gubici, iako u manjem obimu, zahvaljujući sistemima za navodnjavanje koji su obezbedili biljkama potrebnu vodu u kritičnim fazama razvoja.
Iako neki dugogodišnji proizvođači odustaju od gajenja šećerne repe zbog gumoze, primećuje se povećan broj ratara koji prvi put ovog proleća seju ovu kulturu. Za sada nije moguće predvideti da li će gumoza i ove godine dostići epidemiju, ali je dokazano da preventivne mere značajno smanjuju štetu.