Prošlogodišnji popis poljoprivrede je iznedrio prve rezultate. I bićemo iskreni sa vama – nisu ni najmanje ružičasti.
Izvor: TV Subotica
Evo šta popis kaže
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede za 2023. godinu, prvobitni podaci ukazuju da se čak 61,7% od ukupnog broja gazdinstava bavi stočarstvom. Najveći broj goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti, dok Zlatiborska oblast prednjači u uzgoju ovaca i pčela. Pčinjska oblast se ističe po uzgoju koza, dok se najveći broj živine gaji u Srednjobanatskoj oblasti.
Što se tiče obradivih površina, Region Vojvodine ima najveći udeo (55,8%), dok su voćnjaci najzastupljeniji u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9%). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, drži jedno grlo goveda, pet svinja, tri ovce, 43 grla živine i poseduje oko tri košnice pčela.
Nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava imaju prosečnu starost od 60 godina. Tokom popisa, koji je sproveden od 1. oktobra do 15. decembra, angažovano je 253 opštinska koordinatora i 2.842 popisivača, koji su obišli oko 742.000 poljoprivrednih gazdinstava. Podaci su prikupljeni putem terenskih intervjua na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstva privrednih društava i zemljoradničkih zadruga samostalno su se popisivala putem online upitnika, dostupnog od 1. juna 2023. Popis poljoprivrede 2023. je sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. i uz podršku projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.
Čega je sve manje?
Kako navode mediji, gotovo sve beleži pad u odnosu na prethodne sezone. Istražimo to malo detaljnije.
Izvor: RTVTK
Prema rezultatima Popisa, registrovano je 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što predstavlja smanjenje od 10% u odnosu na anketu iz 2018. godine. Republički zavod za statistiku (RZS) izvestio je da je broj pravnih lica povećan za 24%, dostigavši 2.042 firme.
Što se tiče osnovnih resursa, raspoloživo zemljište u Srbiji je iznosilo 4.073.703 hektara, što je smanjenje od 21,3% u odnosu na 2018. godinu. Korišćeno poljoprivredno zemljište činilo je 3.257.100 hektara, što je pad od 6,3%, dok je pod šumom bilo 504.104 hektara, što predstavlja smanjenje od 48,2%. Nekorišćenog zemljišta bilo je 122.257 hektara, što je smanjenje od 57,8%.
U sektoru stočarstva, 313.495 gazdinstava bavila su se ovom delatnošću, što znači da se šest od deset gazdinstava bavi stočarstvom, u poređenju sa osam gazdinstava iz 2018. godine. Broj uslovnih grla smanjen je za 20%, dostigavši 1.495.933. Stočni fond za 2023. godinu uključivao je 725.408 goveda (pad od 17,7%), 2.263.705 svinja (smanjenje od 30,7%), 1.702.682 ovaca (smanjenje od 5,4%) i 149.558 koza (smanjenje od 31,5%). Broj živine smanjen je za 5%, sa ukupno 22.022.439 jedinki.
Ukupna poljoprivredna radna snaga iznosila je 1.150.653, što je smanjenje od 14% u odnosu na 2018. godinu. Nosilaca gazdinstava činilo je 77,2% muškaraca i 22,8% žena. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva bila je 60 godina, dok se svaki 11. nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađivalo je 6,4 hektara, gajilo jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i imalo tri košnice pčela.
Softver: Hotpot.ai
Rastuće nezadovoljstvo
Naravno, među proizvođačima vlada nezadovoljstvo koje dobrano pojašnjava ovakvo stanje u agraru. Voćari i povrtari su na sastanku s predsednikom Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije, Marjanom Rističevićem, predložili da se deo sredstava za podsticaje u budžetu za poljoprivredu izdvoji za sezonske intervencije, posebno kada dođe do pada cena.
U izjavi sa sastanka, gde su učestvovali predstavnici Saveza udruženja Srpska malina i Vilamet iz Arilja, Ekovoća iz Kraljeva i Zlatni Breg iz Nove Varoši, naglašeno je da voćari i povrtari smatraju da bi finansijske intervencije doprinele očuvanju stabilnosti i kontinuiteta proizvodnje.
U saopštenju se takođe navodi nezadovoljstvo zbog najave da neće biti obuhvaćeni povećanjem podsticaja od 17.000 dinara po hektaru, odnosno ukupno 35.000 dinara, što je predviđeno isključivo za ratare.
Voćari i povrtari ističu da ih poljoprivredne savetodavne službe nisu upozorile prilikom upisa parcela u eAgrar da treba izuzeti neobrađenu i zauzetu površinu iz obradivih parcela. To je rezultiralo kažnjavanjem nekih gazdinstava stavljanjem u pasivan status, usled čega neće moći ostvariti subvencije po hektaru.
Udruženja su predložila omogućavanje ispravke umesto pasivnog statusa za gazdinstva. Pritom su predložila da Uprava za agrarna plaćanja ubuduće uvede programe IACS-LPIS. Putem dotičnih bi se automatski izračunavala referentna površina poljoprivrednog zemljišta koje se obrađuje i za koje se isplaćuju podsticaji.
Voćari i povrtari su takođe izrazili želju da budu primljeni na razgovor s predsednikom Srbije. Sa njim bi diskutovali o problemima u poljoprivredi, posebno u voćarstvu i povrtarstvu.
