Pre tačno deset godina, Srbiju i region pogodile su zastrašujuće poplave. Kako se ovih dana obeležava decenija od tog strašnog događaja ne retko se postavi pitanje zašto? Šta je to što je uzorkovalo dolazak ovih poplava koje su devastirale velike segmente Balkana?
Povodom toga, organizovano je stručno predavanje na temu poplava od strane Klima101, a kao gost je bio pozvan dr. Mirjam Vujadinović Mandić, profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ona je istakla ključne faktore koji su doprineli poplavama, naglašavajući da su prirodni i društveni faktori igrali ključnu ulogu. Loši vremenski uslovi, stanje zemljišta i rečnih korita, zajedno sa nedostatkom efikasnog upravljanja vodotokovima, nedostatkom sistema ranih upozorenja i reakcijama nadležnih službi, bili su faktori koji su doprineli nastanku poplava u to vreme.
Elem, poplave
Profesorica dr. Mirjam Mandić je objasnila da su ekstremne padavine, uslovljene veoma kišnim periodom prethodnih dana koji je zemljište učinio zasićenim i manje sposobnim za upijanje, bile glavni okidač za poplave 2014. Glavni faktor obilnih padavina bio je spor prolaz ciklona preko Balkanskog poluostrva i Panonske nizije. Ona je naglasila da u savremenoj meteorologiji postoje istraživanja koja analiziraju verovatnoću da se dogode poplave i obilne padavine slične onima iz 2014. godine u uslovima bez promena u klimatskim prilikama.
Na osnovu tih studija, prof. dr. Mirjam Mandić ističe da bi odgovor na pitanje da li su klimatske promene odgovorne za poplave bio potvrdan.
Opšte je poznato da klimatske promene stvaraju povoljne uslove za ekstremne meteorološke događaje. Visoke temperature doprinose povećanoj vlažnosti vazduha, što dovodi do većih i intenzivnijih padavina. S druge strane, u Srbiji, klimatske promene remete raspodelu padavina, pri čemu se periodi suše i ekstremnih padavina sve češće javljaju. Sve ovo negativno utiče na degradaciju zemljišta i njegovu sposobnost da apsorbuje očekivane količine padavina.
I još o poplavama
Nakon poplava 2014. godine, Srbija je sprovela niz istraživanja i procena rizika kako bi dopunila postojeće mape rizika od poplava. Međutim, nedovoljno se posvetila prepoznavanju klimatskih promena kao ključnog faktora koji treba uzeti u obzir prilikom planiranja zaštite od poplava. Prilikom razmatranja preventivnih mera, važno je u obzir uzeti i klimatske projekcije, a ne samo istorijske podatke.
Meteorolozi su na vreme najavili obilne padavine tokom 2014. godine, što ukazuje na potrebu za pronalaženjem odgovarajućih rešenja kako bi se slične situacije u budućnosti izbegle.
Profesorka dr. Mirjam Vujadinović Mandić preporučuje korišćenje zelenih rešenja u borbi protiv poplava. To podrazumeva sadnju šuma i očuvanje močvarnih priobalja, što se pokazalo efikasnijim od izgradnje betonskih brana i nasipa. Takođe, povećanje zelenih površina u urbanim područjima doprinosi usporavanju protoka vode, smanjenju uticaja klimatskih promena i očuvanju životne sredine.
Izvor: Poljoprivrednik
