Dejan i Slađana Stančić, profesori po profesiji, u selu Tijanje nadomak Guče uzgajaju malinu u plastenicima već preko jedne decenije. Iako predaju u školi i podižu troje dece, predano se bave malinarstvom i u istom ostvaruju dodatnu zaradu i solidne prinose.
Bračni par Stančić je došao na ideju da se bavi malinarstvom iz čiste potrebe da povećaju upliv finansija u domaćinstvu. Odabrali su malinu delom i zato što se Dejanovi roditelji, inače penzioneri, i dalje aktivno bave poljoprivredom. Sa svojim godinama iskustva, neretko ispomažu Stančićima u uzgoju crvenog zlata.
„Uzgoj maline smo počeli 2010. godine. Najpre smo počeli sa zasadom maline sorte „Vilamet“ na površini od 20 ari. Ali se ispostavilo da zemljište nije povoljno za tu sortu,“ veli Dejan Stančić. Ponet ovim iskustvom, nastavlja on, došao je na ideju da zasade sortu „Heritidž“. „Ali ovaj put ne bi se uzgajale pod otvorenim nebom, već u posebnim plastenicima, takozvanim visokim tunelima. Ta promena zahtevala je veliko početno ulaganje i rad, kako na pripremi zemljišta, nabavci đubriva, tako i na izgradnji i postavljanju plastenika,“ ističe on. „U svemu tome veliku pomoć imao sam od strane svog oca i majke koji su uložili veliki trud i rad. I tako, 2015. godine niče prvi plastenik, a sledeće godine drugi i tako smo stigli do broja od pet plastenika na površini od 20 ari.“
Malinu „Heritidž“ odabrao zbog očitih benefita
U nastavku izjave, Stančić govori o razlogu iza odabira nove-stare sorte maline. „Za sortu „Heritidž“ sam se odlučio nakon posete fabrici za preradu voća Budimka u Požegi koji su već imali postojeće plastenike i zasade ove sorte maline. Saznao sam da je ova sorta postojana, slatka, aromatična, pogodna za uzgajanje u kontrolisanim agroekološkim uslovima kakvi su u visokim plastenicima,“ istakao je.
Prema rečima ovog malinara, ova sorta zahteva dobru zaštićenost od elemenata, kao i stalan izvor vode. „Da bismo obezbedili dovoljno vode, iskopali smo dve akumulacije pored malinjaka za prikupljanje kišnice. Na ovaj način sva voda koja pada na plastenike odlazi i puni akumulacije; da bismo smanjili letnje temperature u plastenicima – prekrili smo ih mrežama za zasenjavanje. Postavljamo klopke za voćne mušice koje su veoma delotvorne,“ dodao je Stančić. Kako je naveo, tokom godine oberu oko tonu i po maline. Prinos su povećali za neverovatnih 30% kada je njegov otac pored plastenika postavio košnice. Pčele samim tim figuriraju kao prirodni zaprašivači tokom cvetanja biljke.
Izvor: Blic
