Prema informacijama Republičkog geodetskog zavoda, cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u prvoj polovini 2023. godine su porasle za bezmalo 4% u odnosu na prethodnu godinu.
Značajniji rast, kako se navodi u zvaničnom saopštenju RGZa, je zabeležen na pojedinim područjima. Ovo je odraz posebnih uticaja kao što su investiciona ulaganja i „Koridori Srbije“.
„Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta na području Republike Srbije u prvom polugodištu 2023. godini je 7.500 evra po hektaru. Cene se kreću u rasponu od ispod 300 evra do preko 37.000 evra po hektaru,“ ističu iz RGZ-a. Po pitanju srednjih vrednosti, najveći rast je zabeležen u gradovima Vojvodine. Pre svega, to su područja opština Novi Sad, Bačka Palanka, Vrbas, Odžaci, Ruma, Žabalj, Bačka Topola, Sremska Mitrovica, Kovin, Kovačica i ostalih.
Najniža cena zemljišta u Zaječaru, najviša u naseljima Vojvodine
Kada se pogledaju srednje vrednosti cena po gradovima, ističu iz RGZ-a, najniža zabeležena kupovina poljoprivrednog zemljišta bila je u Zaječaru sa 1.550 evra po hektaru. Sledeća najniža cena se beleži u Aleksincu, sa 2.200 evra po hektaru. Kragujevac je treći, gde za 4.300 evra uzimate hektar zemlje. S druge strane, najviše srednje vrednosti zabeležene su u Novom Sadu, maksimalnih 18.800 evra za hektar poljoprivrednog zemljišta Sleduju Bačka Palanka sa 15.500 i Vrbas sa 15.000 evra po hektaru.
U Zaječaru, treba apostrofirati, je hektar poljoprivrednog zemljišta prodat u prvom polugodištu 2023. za 400 evra. Zatim sleduje Aleksinac sa prodajom za 510 i Leskovac sa prodajom za 630 evra. Na oprečnom kraju u tom periodu je maksimalna cena po hektaru postignuta u Novom Sadu. Na području ovog grada hektar se prodao za čak 36.700 evra. U Bačkoj Palanci taj iznos je bio nešto manji, sa 30.700 evra. U Kovačici je pao ispod cifre od 30.000, stopirajući na podjednako obimnih 28.250 evra po hektaru.
Prosečna prodata površina 1,2 hA
„Najviše cene su zastupljene na teritoriji Južnobačkog okruga, a najniže u Topličkom okrugu,“ apostrofirali su iz RGZ-a. „Minimalna površina u prometu koja je korišćena u analizi je 10 ari. Za računanje statističkih parametara ukupnosu bile 9.372 kupoprodaje. Statistički parametri su, nakon isključivanja ekstremnih cena, proračunati na uzorku koji čini 91% od ukupnog broja podataka.“ U nastavku je naglašeno da je prosečna površina u prometu u prvoj polovini prošle godine oko 1,2 hektara. Pritom, u grupi od 50 ari do 2,5 hektara je 53% podataka. U narednoj grupi, tj. od 10 do 50 ari, jeste 40% podataka. Čak 7% podataka odlazi na grupu preko 2,5 hektara.
Izvor: 24 Sedam
