Zakonom o republičkom budžetu za 2025. godinu, Srbija je opredelila rekordnih 149,5 milijardi dinara za poljoprivredu, što čini 7,5% ukupnih prihoda države. Od tog iznosa, 111,4 milijarde dinara namenjeno je subvencijama, s posebnim fokusom na podsticaje u biljnoj proizvodnji. Jedna od ključnih mera je regres za upotrebu sertifikovanog semena, koji je povećan na 17.000 dinara po hektaru. Ova subvencija važiće za račune izdate od avgusta 2024. godine do trenutka podnošenja zahteva, čime se nastoji podstaći upotreba kvalitetnog semena i unaprediti prinosi.
Povećanje subvencija dolazi u trenutku kada je upotreba semena „sa tavana” postala dominantna praksa među poljoprivrednicima, zauzimajući oko 50% površina pod pšenicom. Stručnjaci, poput profesora Miroslava Maleševića, ističu da je ova praksa posledica finansijskih ograničenja proizvođača i krize u domaćem semenarstvu. Proizvodnja sertifikovanog semena u Srbiji daleko je ispod potrebnog nivoa — od potrebnih 120.000–130.000 tona, proizvedeno je svega 65.000 tona. Malešević naglašava da subvencije mogu motivisati semenarske organizacije na povećanje proizvodnje, ali i upozorava na rizik od prevelike zavisnosti od uvoznog semena, što je već izraženo kod kukuruza.
Čemu posezanje za setvom nesertifikovanog semena?
Korišćenje semena „sa tavana” može dovesti do manjih prinosa, posebno ako nije adekvatno tretirano protiv bolesti. Iako pravilna dezinfekcija i dorada mogu smanjiti gubitke na oko 5%, upotreba dodatnih sredstava za zaštitu bilja povećava troškove proizvodnje. Ovo dodatno naglašava značaj revitalizacije domaćeg semenarstva, koje bi moglo osigurati stabilnost i kvalitet proizvodnje.
Uz ove mere, država takođe planira dodatne korake kako bi podstakla rast poljoprivrede i rešila izazove u sektoru semenarstva. Povećanje subvencija i ulaganja u ovu oblast trebalo bi da doprinese:
- dugoročnom jačanju kapaciteta domaćih semenarskih kuća
- smanjenju uvozne zavisnosti
- postizanju boljeg kvaliteta proizvoda na tržištu.
Zaključuje se da je oporavak semenarstva ključ za održivost poljoprivrede u Srbiji, dok rekordni budžet za agrar pokazuje stratešku posvećenost države unapređenju ovog sektora. Sprovedene mere osiguravaju bolje uslove za proizvođače i omogućavaju dugoročnu stabilnost i konkurentnost domaće poljoprivrede.
Izvor: AgroTV
