Rusija je od 1. decembra 2024. povećala izvozne carine na pšenicu i kukuruz kako bi stabilizovala cene na domaćem tržištu. Carina na pšenicu je uvećana za više od 18%, na oko 34 dolara po toni, dok je za kukuruz postavljena na 38,76 dolara po toni. Pored povećanja carina, ruska vlada je smanjila izvozne kvote za narednu godinu. U periodu od 15. februara do 30. juna 2025. izvozne kvote će iznositi 11 miliona tona, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza, ječma i raži biće potpuno zabranjen, a svaki izvoz iznad dozvoljenih kvota biće opterećen dodatnom carinom od 50%.
Ove mere imaju cilj da prioritizuju domaće snabdevanje i zaustave rast cena hrane, koje su porasle za 10,2% u prvih deset meseci 2024. godine. Ruska vlada ovakvom politikom nastoji da stabilizuje tržište i ograniči uticaj globalnih faktora. Prošle godine Rusija je izvezla gotovo 50 miliona tona pšenice. Ali ove godine svesno smanjuje izvoz, prema rečima agrarnog analitičara Žarka Galetina. On ukazuje da je ovo uobičajen period za donošenje takvih odluka i da će, u skladu s tim, globalne cene pšenice eventualno blago porasti.
Rusija, Evropa i Srbija
Međutim, evropsko tržište žitarica ostaje stabilno zahvaljujući kontinuiranim isporukama iz Ukrajine, koje zadovoljavaju potrebe EU. Ukoliko se ne pojave problemi s ukrajinskim izvozom, poput napada na crnomorske luke, uticaj ruskih restrikcija na globalno tržište će biti amortizovan. Galetin smatra da trenutne mere Rusije neće značajno promeniti tokove na svetskom tržištu žitarica.
Srbija, sa svoje strane, ima značajan izvozni potencijal u vidu velikih zaliha pšenice, ali se suočava s izazovima na zahtevnom izvoznom tržištu. Većina kupaca zahteva pšenicu s najmanje 13% proteina, a pitanje je koliko Srbija može da ponudi takvog kvaliteta. Velike domaće zalihe takođe vrše pritisak na cene, ograničavajući potencijalni rast.
Na globalnom nivou, bilansi pšenice su i dalje napeti. Rast tražnje premašuje proizvodnju, a svetske zalihe su trenutno na najnižem nivou u poslednjih deset godina. Ipak, ovo nije dovoljno drastično da izazove značajan skok cena, ističe Galetin. Perspektivno, postoji mogućnost blagog rasta cena, ali trenutno je tržište stabilno zahvaljujući prilagođavanju izvoza i proizvodnje na ključnim svetskim tržištima.
Izvor: Politika
