Interesovanje poljoprivrednika u Srbiji je veće nego prošle godine za kukuruz, suncokret i soju čija bi setva trebalo da počne za desetak dana, jer su početkom ove godine cene tih proizvoda znatno porasle, te je počelo ugovaranje robe unapred – „na zeleno“, kažu poljoprivrednici.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je za agenciju Beta da će setva početi čim vlažnost zemljišta omogući ulazak mašina u njive i temperatura zemljišta poraste iznad deset stepeni.
– Glavni problem za setvu kukuruza, nedostatak semena, kako-tako je rešen i poljoprivrednici su ga nabavili, iako uglavnom nisu našli sorte hibrida koje su tražili jer ih nije bilo u prodaji – rekao je Jakšić.
Naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Goran Bekavac kazao je da zbog manje proizvodnje semenskog kukuruza proizvođači u Srbiji uglavnom nisu mogli da na tržištu nađu vrhunske sorte hibrida.
– Hibridi slabijeg kvaliteta mogu da daju i manji prinos u zavisnosti od kvaliteta agrotehničkih mera i vremenskih uslova – napominje Bekavac.
On je dodao da zbog rasta tražnje kukuruza, čija je cena oko 24 dinara po kilogramu, postoji i veće interesovanje za setvu i mogućnost da ove godine bude zasejano i više od milion hektara.
Bekavac je rekao da je tražnju kukuruza podigla tražnja iz Kine iako je, posle SAD gde se seje na 32 miliona hektara, najveći proizvođač te žitarice, na 24 miliona hektara.
Srbija, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da izvozi kukuruz u zrnu, a izvozila ga je i za 16 dinara, već da poveća stočni fond ili proizvodi etanol kako bi povećala zaradu.
Cena suncokreta je, kako je rekao savetnik u novosadskom Institutu Vladimir Miklič skočila i kako se nezvanično priča „na zeleno“ se u Srbiji traži po ceni od 46 do 48 dinara za kilogram.
Restitucija poljoprivrednog zemljišta: Vraćeno 80 posto njiva, a evo kada će ostalo
– Na tržištu Ukrajine, koja je pored Rusije najveći proizvođač suncokreta na svetu, tona košta 800 dolara, što nije bilo skoro, a možda i nikad – rekao je Miklič.
Interesovanje za setvu suncokreta je, kako je rekao, povećano i zbog toga što ta kultura daje najstabilnije prinose i što je pogodna za peskovito zemljište.
U Srbiji se, prema njegovim rečima, suncokretom seje oko 220.000 hektara, što je velika površina u odnosu na ukupno zemljište.
I cena soje, kako je rekao savetnik Vuk Đorđević iz Instituta za ratarstvo, raste na berzi, pa će se tom kulturom i ove godine u Srbiji zasejati oko 200.000 hektara.
Đorđević je kazao da bi soju trebalo sejati posle 1. aprila kad se zemljište zagreje do 10-12 stepeni.
Izvor: BETA
