Traje mart, što označava početak povrtarske sezone na otvorenom. Prema tome, treba overiti povrtnjak i pripremiti se za setvu. Kako stručnjaci ističu, tokom ovog meseca postoje tri roka setve ili sadnje.
U ovo doba godine, prema rečima Tatomira Srđanova, sadi se isključivo crni luk, dok se kada je reč o ratarskim kulturama, setva šećerne repe obično započinje za dan ili dva.
Srđanov objašnjava da se crni luk sadi kada temperatura zemljišta dostigne od +2°C do +3°C, što se obično dešava početkom marta u Srbiji. Luk se može saditi iz arpadžika, koji je najrasprostranjeniji, kao i iz semenskog rasada. Da bi luk proklijao, potrebno je oko 20 do 25 dana.
Proizvodnja mladog luka iz arpadžika je najčešći način proizvodnje, jer omogućava brži rast biljke. S druge strane, proizvodnja luka direktno iz semena koristi se uglavnom za sejanje specifičnih sorti luka koje imaju brz rast i brzo formiranje listova.
„U prvoj dekadi marta mogu da se poseju i blitva, spanać, grašak, šargarepa, celer, salata i čičoka. U drugoj dekadi da otvorenom se seju najčešće rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija, a u troćoj keleraba, kupus i kelj,“ dodaje Srđanov.
Povrtnjak koristan i za „sezonce“ (biljne, ne ljudske)
Početak marta je odličan period da u naš povrtnjak mesto nađe i rasad sezonskog povrća. Ovo uključuje:
- Prokelj;
- Kupus;
- Brokoli;
- Paradajz;
- Karfiol;
- Paprika;
- Krastavci;
- Dinja;
- Lubenica;
- Patlidžan.
Za pripremu rasada, preporučuje se pripremiti sandučiće napunjene mešavinom peska i zemlje. Zatim treba rasporediti seme i lagano ga utisnuti u zemlju, uz obavezno zalivanje. Pripremljeni rasad treba ostaviti na sunčanom i toplom mestu sve dok ne proklija. Sandučiće je moguće preventivno prekriti providnom folijom ili celofanom kako bi se očuvala vlažnost i toplota, što pospešuje klijanje, ali je bitno redovno provetravanje kako bi se sprečio razvoj patogenih organizama.
Što se tiče zaštite biljaka, Srđanovljev kolega Tatalović naglašava da u ovom ranoj fazi povrće obično ne zahteva tretmane. Ipak, korisno je birati otporne sorte povrća i koristiti seme visokog kvaliteta i klijavosti, koje je poželjno da bude dezinfikovano.
„Povrtari već dobro znaju da je pre setve neophodno ukloniti prošlogodišnje biljne ostatke, koji mogu poslužiti kao izvor bolesti,“ naglasio je Tatalović. „Zato je bitno da se u ovom periodu uništava korov, da se okopava i da se redovno obilaze usevi. Ukoliko se primete neki simptomi bolesti, te biljke bi trebalo ukloniti, kao i njihove delove na kojima se primete simptomi“.
Ovaj mesec pruža idealnu priliku za pripremu zemljišta za sadnju u aprilu. Zemljište se može pripremiti oranjem ili kopanjem, u zavisnosti od njegove zbijenosti i tipa. Za veće površine preporučuje se obrada poljoprivrednim mašinama. Pre kopanja, preporučuje se unošenje tankog sloja pregorelog stajnjaka, a zatim dodavanje mineralnog đubriva. Na peskovitom i rastresitom zemljištu preporučuje se unošenje humusa, treseta ili pregorelog stajnjaka pre kopanja, što poboljšava fizičku strukturu zemljišta i obogaćuje ga mineralima. Nakon ovih koraka, zemljište se preporučuje prekopati kako bi se poboljšala njegova struktura i obogatilo mineralima.
Izvor: Dobro jutro
