Srpski potrošači koji konzumiraju med najčešće žele da znaju da li je proizvod koji jedu pravi ili ima neregularnih aditiva. Naime, ovaj proizvod bi trebalo da je jedini deo naše trpeze koji nam dolazi direktno iz prirode, od pčela, bez veštačkih materija. Koristeći se člankom portala „AgroTV“, pojasnićemo kako osoba koja nije stručna može prepoznati neprirodni med.
Kako prepoznati pravi med?
Definišimo prvo terminologiju. Po zakonu, medom se može zvati samo ono što je pčela napravila. Sve ono što ne potiče od pčele, nije med. Pritom, ako se medu dodaju šećeri, dobijeni proizvod nikako ne sme u svom imenu sadržati reč „med“.
Upravo zbog toga su se odomaćile sintagme kao što su „falsifikovani med”, „lažni med”, „pravi med” i slične, koje su zapravo pleonazmi. Međutim, ljudima praktično služe da se naglasi da nešto nije pčelinji proizvod, te je često bez njih nemoguće govoriti, a da vas sagovornik lako i u potpunosti razume.
Jednostavni falsifikati se relativno lako mogu prepoznati. Pre svega, nijedan od njih nema tipičnu aromu meda. Ovim proizvodima su dodate veštačke boje, ali one nemaju sposobnost da daju prirodnu mutnoću. Što je artikal prirodno tamniji, falsifikatori dodaju više veštačke boje, koja samo potamni materiju. Međutim, on ostaje kristalno providan, te bukvalno možete prepoznati sagovornika gledajući ga kroz teglu. Kod prirodnog meda to nije moguće jer je on jednostavno izuzetno mutan odmah po vađenju iz saća.
Falsifikati napravljeni od čistog šećera su neretko znatno jeftiniji od prirodnog meda. Štaviše, cena ovih medova je uveliko niža i od otkupne cene po kojoj pakeri kupuju proizvod direktno od pčelara. Takvi falsifikati obično zbog procesa proizvodnje imaju jako povišen nivo HMF-a. Da bi ga smanjili, falsifikatori u proizvod dodaju čak i živu sodu, koja je izuzetno opasna po čoveka.
Naravno, tu su i savršeniji falsifikati. Oni su toliko „kvalitetno“ kreirani da čak prolaze i sofisticiranije analize, ali ne sve. Međutim, njih je na prvi pogled mnogo teže prepoznati. Štaviše, čak su i dugogodišnji pčelari često u nemogućnosti da sofisticiranije falsifikate razlikuju od običnog meda.
Idealno rešenje: kristalizovani med
Jedini način koji je skoro uvek pouzdan jeste nabavka homogeno kristalisanog meda, od dna do vrha tegle. Pored zidova tegle ili na površini ovakav proizvod može imati tanke beličaste slojeve iskristalisane glukoze. To je jedino remećenje homogenosti koje je u ovakvom medu dozvoljeno. Sve drugo takođe može biti pravi med, ali se jednostavno mora potvrditi laboratorijskom analizom. Nažalost, danas svega ima na tržištu, mada moderni masovni falsifikatori uglavnom prave falsifikate koji se nikad ne kristališu. Naposletku, u srpskom narodu postoji uvreženo mišljenje da je kristalisani med poreklom od šećera. Istina je upravo suprotna – kristalizacija je dokaz da je med prirodan.
U zemljama koje zalaze u arktički krug, kao što su Norveška, Švedska, Finska, Ruska Federacija i druge, potrošači skeptično gledaju na tečne medove. Naime, oni su navikli na kristalisani med, jer su tamo generalno niže temperature. Što je podeok bliži nuli (ili ispod iste), to se promoviše mnogo brža kristalizacija nego u klimi poput naše.
Izvor: AgroTV
