Na Badnji dan se posti i on je ujedno i poslednji dan velikog Božićnog posta. Tokom perioda od 28. novembra do 6. Januara, telo i duh se čiste od telesnih i duševnih strasti, a u tom periodu treba činiti dobra dela, uzdržavati se od loših misli i želja.
“ Na Badnje jutro domaćin kuće sa muškom decom sprema se da krene u šumu po badnjak. Njih prati domaćica kuće i za taj put im sprema torbu u koju stavlja jedan hleb od kukuruzog brašna, vino, pšenice, kukuruza i u nekim krajevima domaćin nosi i rakiju” objašnjava za Bolju zemlju pop Ljubinko Korićanac.
Muški članovi porodice koji su pošli po badnjak odlaze u cerovu ili hrastovu šumu. Kada nađu stablo koje će iseći za badnjak okreću se ka istoku, ispričaju molitvu “Oče naš”, pomole se mladom Bogu i u tri zamaha odseku drvo koje će poneti kući.
Na Badnje veče najčešće se jede pasulj prebranac, krompir, riba koja nije neophodna, salate, pečurke, pite, suvo voće, orašasti plodovi, vino se ne pije, alkohol ne bi trebalo, ali nema pravila
“ Prilikom seče drveta domaćin obavezno nosi rukavice. Pre sečenja drvo se prelije vinom, stavi se malo hleba. Na taj način umoliš drvo da ga odesečeš, da se drvo na tebe ne naljuti. Prve ljuske koje padnu kada se drvo seče skupe se i ponesu kući “ kaže pop Ljubinko.
Domaćin drvo nosi na ramenu i kada stigne naslanja ga na kuću i tek uveče ga unosi unutra. U toku dana domaćica sprema posnu večeru za Badnje veče, ona predstavlja vrhunac posta koji se sa njom i završava i ta večera se sprema bez ulja, ali u koliko se u nešto i doda malo ulja to nije velika greška.
“ Uveče se unosi badnjak u kuću, kako smo ga u rukavicama sekli, tako ga i u rukavicama unosimo unutra. Stavlja se u ognjište, ili u šporet ili pod sto, unošenje badnjaka simboliše Hristov ulazak u dom. Glavni smisao je da se unutrašnja vatra pojača Božijim dolaskom” objašnjava pop Ljubinko.
Dok domaćin unosi badnjak u kuću dočekuje ga domaćica sa decom, po podu kuće se prostre slama i na njoj se večera. U sva četiri ugla kuće se bacaju orasi i drugo suvo voće.
“ Od večere koja je spremljena jedan deo domaćin kuće iznosi napolje divljim životinjama. Pomoli se duhovima divljih životnja da ne prave štetu tokom godine na poljima, voćnjacima i domaćim životinjama. Uveče se ništa ne radi, sudovi ostaju celu noć, ni kuća se ne čisti, sve tako ostaje do jutra. Na taj način pokazujemo da je kuća domaća crkva, nema mesta za čišćenje, jer se “čistilo” sedam nedelja tokom posta, i sada se sve to Bogu posvećuje” kaže naš sagovornik.
Na Badnje veče, nakon večerenje službe, na koju se masovno odlazi, pali se badnjak, ali ni tada se ne zadržava dugo u crkvi, nego se ide kući kako bi se dočekao najradosniji praznik – Božić.
Šta simbolizuju badnjak i slama
Badnjak koji se unosi u kuću na Badnje veče, simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u pećinu da se založi vatra kada se Hristos rodio. Slama koja se unosi u kuću simbolizuje simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus. U urbanim sredinama, badnje drvce kupuje se na pijacama i za njega je crvenim koncem privezana slama. Ovako upakovan badnjak u kuću se unosi i nekoliko dana ranije, a mnogi na njega stavljaju suvo voće i orašaste plodove.
