Naslovna Poljoprivreda Prehrambeni sektor u Srbiji: da li, i koliko, odolevamo krizi?

Prehrambeni sektor u Srbiji: da li, i koliko, odolevamo krizi?

93
0

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u celoj Centralnoistočnoj Evropi, pa i Srbiji, karakteriše se kao sektor srednjeg rizika zbog par faktora. Relativna otpornost na efekte krize izazvane pandemijom COVID-19, s obzirom na to da su potrebe za hranom manje podložne kompresiji, smatra se ključnom prednošću u poslovanju u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Stoga se očekuje rast tržišta hrane u Srbiji od 6,13% godišnje.

YouTube Screenshot
Izvor: Pirotske vesti

Međutim, prema analizi kompanije za osiguranje kredita i naplatu potraživanja Kofas (Coface), postoji niz nedostataka koje treba uzeti u obzir. Agrar se suočava s različitim rizicima, od osetljivosti na promene cena energije i ulaznih troškova (posledice rata u Ukrajini) koji se ističu kao najvažniji, do opšte promenljivosti cena poljoprivrednih proizvoda. Dodatno, sektor je dugoročno izložen klimatskim i biološkim pretnjama, koje su pogoršane povećanom učestalošću ekstremnih događaja poput toplotnih talasa, poplava i požara.

Uz to, treba uzeti u obzir i inflaciju, što je problem koji muči sve kompanije, bez obzira na sektor u kojem posluju. Uticaj inflacije se ističe kao jedan od ključnih problema prema analizama koje je sproveo Kofas. Takođe, rat u Ukrajini je izazvao rast cena energenata, što je rezultiralo značajnim povećanjem troškova poslovanja.

YouTube Screenshot
Izvor: 24 Sedam

Koliko je održiv prehrambeni sektor?

U analizi Kofasa primećuje se naznaka stabilizacije na tržištu, što će zahtevati pažljivo praćenje u narednom periodu. Primećene su oscilacije u cenama ulaznih materijala, budući da su te cene sirovina značajno porasle nakon pandemije i nisu se vratile na nivo pre pandemijskog perioda.

Nakon pandemije, dodatne poteškoće za kompanije su se pojavile usled sukoba u Ukrajini. Primećeno je da su kompanije postale opreznije u postavljanju dugoročnih poslovnih planova, što je rezultat nepredvidive i delimično napete situacije na tržištu.

YouTube Screenshot
Izvor: RTV5prilozi

Zaključak koji se može izvesti jeste da je ponuda na tržištu postala stabilnija, dok su kompanije, iako opreznije u postavljanju dugoročnih planova, postale agilnije. Ove sposobnosti su razvijene kroz krize koje su započele pandemijom, a nastavljene su rusko-ukrajinskim sukobom.

Statistika, ukratko

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do kraja oktobra 2023. godine, Srbija je izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 3,8 milijardi evra, dok je istovremeno uvezla hrane u vrednosti od 2,7 milijardi evra.

YouTube Screenshot
Izvor: Info LIGA Ivanjica

U prvih deset meseci prošle godine, Srbija je ostvarila suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 1,1 milijardu evra. Kada je reč o količinama, izvezeno je 3,8 milijardi tona robe, dok je uvezeno 1,4 milijarde tona različite robe iz kategorije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Kada se posmatraju pojedinačne kategorije, u navedenom periodu Srbija je uvezla preko 3.600 tona živih životinja, dok je izvezla 15.000 tona. Što se tiče mesa i mesnih prerađevina, uvezeno je čak 68.000 tona, dok je iz Srbije na svetsko tržište izvezeno 23.000 tona. Kada su u pitanju žitarice i proizvodi od žitarica, izvoz je bio 1,5 miliona tona, dok je uvoz iznosio svega 104.000 tona.

YouTube Screenshot
Izvor: Televizija Galaksija 32

Najveća količina uvezenih poljoprivrednih proizvoda odnosila se na voće i povrće, čak 467.000 tona. Kada se posmatra vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda, najviše je izvezeno povrća i voća. Njihova je vrednost premašila 870 miliona evra. Odmah zatim sledi izvoz žitarica sa 562 miliona evra, te duvana i duvanskih proizvoda sa 450 miliona evra. Potom je izvoz životinjskih proizvoda, ulja i masti bio najmanji sa 4,12 miliona evra.

Takođe, najveća vrednost uvezene robe bila je na strani povrća i voća sa preko 526 miliona evra. Slede kafa, čaj i kakao, zatim začini i proizvodi od začina. Dotični su uvezeni za 305 miliona evra. A tu su i razni prehrambeni proizvodi i prerađevine sa uvozom od 253 miliona evra.

Izvor: 24 Sedam