Sve je više poljoprivrednika koji se odlučuju za proizvodnju voća, pa su zasadi istih iz godine u godinu sve veći. Samim tim potrebno je nabaviti odgovarajuće sadnice, a kako pojedini voćari uvoze sadni materijal, ponekada nepoznatnog porekla i kvaliteta, stručnjaci upozoravaju da se širenjem ovakvog zasada stvaraju uslovi za pojavu oboljenja i štetočina koji do sada nisu bili registrovani u našoj zemlji.
“Dolazi i do širenja već prisutnih štetočina i bolesti, i to posebno kod onih zasada za čije podizanje je korišćen sadni materijal nepoznatog porekla i kvaliteta. Time se u odgovarajućoj meri povećava i ukupno korišćenje sredstava za zaštitu bilja. U intenzivnim zasadima, u kojima se postižu visoki prinosi voća, i zaštita je intenzivna, jer uslovi u njima pogoduju i razvoju bolesti i štetočina. Nove sorte koje daju kvalitetnije plodove, po pravilu su osetljivije na bolesti i štetočine” , ističe Radmila Ćalić, dimplomirani inženjer zaštite bilja i savetnik PSSS-a iz Loznice.
Ona navodi da je pogrešno koristiti hemijska sredstva po svaku cenu i za najmanji napad štetočina i bolesti, već je potrebno okrenuti se principima integralne zaštite i smanjiti njihovu upotrebu.
“Na ovaj način dobija se pre svega zdravstveno bezbednija hrana, a značajno je i smanjenje troškova proizvodnje. Upotreba zdravog sadnog materijala je neophodni činilac voćarske proizvodnje. Voćarima posebno preporučujemo da budu obazrivi pri nabavci sadnog materijala, naročito kod višegodišnjih kultura kod kojih lošim izborom rasadnika ili kupovinom od neregistrovanih proizvođača može doći do značajnih šteta. Pri kupovini bez računa i bilo kakvih garancija štete se ne mogu nadoknaditi”, apeluje Ćalić.
Pored toga, važna stavka za zaštitu voćnjaka od štetnih ogranizama jeste obrada zemljišta.
“U zemljištu se nalazi i veliki broj insekata, gljiva, bakterija, nematoda itd. Tu takođe prezimljava veliki broj štetnih organizama, pa je njegova obrada veoma važna u voćarstvu. Takođe je važna površinska obrada kojom se štetočine izlažu vremenskim prilikama i predatorima. Pored toga što se redovnom obradom i održavanjem zemljišta poboljšavaju njegova struktura i fizička svojstva, njome se suzbijaju i korovi”, navodi Radmila.
Kako se održava zemljište u voćnjaku
Prema njenim rečima, zemljište se u voćnjaku može održavati na nekoliko načina.
“Kao jalovi ugar, gde se obrada zemljišta vrši mašinski između redova i u redu ručno ili bočnim frezama koje su sve više u upotrebi kod nas. Zemljište se može održavati i zatravljeno, ali ovo se preporučuje samo u zasadima gde postoji navodnjavanje. Sađenje podkultura može se preporučiti samo u mladim zasadima i to u prvim godinama”, objašnjava Ćalić.
Kada je reč o malčiranju, u voćarstvu se najviše koristi u zasadima jagoda i malina.
“Za ovu namenu mogu se koristiti razni materijali kao što je slama, piljevina, kora drveća. Najviše se koriste folije različitih debljina, boja i vremena trajanja. Prednost je višestruka, ali treba imati u vidu tešku borbu sa miševima i voluharicama. U ovoj borbi mogu se koristiti i elektronski rasterivači. Malčiranjem se smanjuje gubljenje vode i pojava korova”, dodaje Radmila.
Napominje da je đubrenje mera koja je veoma važna za poljoprivrednu proizvodnju.
“Voće troši velike količine hranljivih materija na izgradnju vegetativne mase: korena, stabla i lista. Stajnjak je organsko đubrivo i njegovom upotrebom se u zemljište, osim hranljivih materija, unosi humus i korisni mikroorganizmi. Stajnjak je đubrivo koje deluje više godina,ali se najveća količina hranljivih materija iskoristi u prve tri godine, a količine koje će se koristiti zavise od potreba zasada,stanja zemljišta, kvaliteta stajnjaka i mogu biti različite. Najčešće se primenjuje srednja norma đubrenja i to oko 20 t/ha do 30 t/ha”, objašnjava diplomirani inženjer za zaštitu bilja.
Stajnjak se nikada nekoristi svež, već dobro zgoreo i potrebno ga je odmah po rasturanju zaorati.
“Kada je reč o mineralnim đubrivima, najčešće se koriste kompleksna koja sadrže tačno određen odnos tri elementa: azota, fosfora, kalijuma. Ova đubriva mogu da sadrže i mikroelemente. Količina mineralnih đubriva koja će se koristiti najsigurnije se određuje hemijskom analizom zemljišta. Razlikujemo osnovno đubrenje i prihranjivanje. Osnovno đubrenje se izvodi uz jesenju obradu uz korišćenje đubriva sa manjim procentom azota. Prihranjivanje se vrši u nekoliko navrata i to jedno na početku vegetacije, a drugo prihranjivanje je posle zametanja plodova”, kaže ona.
Dodaje i to da ne treba preterivati sa đubrivom, jer višak nekih elemenata nepovoljno utiče na rast i razvoj voćaka.
“Nepravilnim đubrenjem se kvari struktura zemljišta, a posebno dolazi do pogoršanja kiselosti, što nepovoljno deluje na samu voćku i stvaraju se uslove za razvoj bolesti. Samo pravilna ishrana pogoduje voćki i povećava njenu otpornost na bolesti i štetočina”, zaključuje ona.
Bolesti se prenose sadnim materijalom
Postoji veliki broj bolesti koje se prenose sadnim materijalom, između ostalog može biti prenet veliki broj štetnih organizama, a nekada se na jednoj sadnici može nalaziti i po nekoliko njih. Štetni organizmi se prenose unutar ili na sadnom materijalu.
Najčešći izvor zaraze su roditeljske biljke koje se koriste za reprodukciju (pupoljci, kalem grančice itd.), a širenje je najčešće uslovljeno fizičkim kontaktom sadnog materijala.
