Suzana Jerkić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj PSSS, ističe da voćari tokom prolećnog perioda treba da obave prihranjivanje zasada azotom. Ovo je konkretno bitno sada u Pčinjskom okrugu. Naime, većina voćnih vrsta u ovom reonu se nalazi u fenofazi porasta plodova, pa poljoprivredni proizvođači treba po drugi put da obave prihranu svojih zasada. Naravno, ova prihrana se obavlja azotnim đubrivom, i Jerkić preporučuje da se to obavlja u količini od 200 do 250 kilograma po hektaru.
„Prvo prihranjivanje se obavlja krajem marta, početkom aprila i to količinom od 125 kilograma po hektaru. Mi najčešće predlažemo voćarima da to obave KAN-om,“ naglašava ona. „Sada preko zemljišta treba da unesu i preostalu količinu ovog minerala, s tim što im naša poljoprivredna služba sugeriše da svake godine, ili svake treće, odrade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi tačno znali koliko u njemu ima hranjivih materija“
Dakle, prihrana azotom
Preporučuje se ovakav metod đubrenja voćnjaka zbog obilnih prolećnih padavina, koje sprečavaju biljke da u potpunosti apsorbuju azot, koji se brzo rastvara i ispire, odlazeći u dublje slojeve zemljišta.
Izvor: Televizija Pomoravlje
Azotno đubrivo se unosi preko zemljišta do 25. maja, raspoređujući ga u brazde, trake ili neposredno oko stabala, u skladu sa voćnom vrstom. Na primer, za sitno voće poput malina, kupina i ribizli, đubrivo se raspoređuje u brazde sa obe strane reda. Nakon raspoređivanja, važno je obaviti plitku obradu zemljišta na dubini od 3 do 4 cm kako bi korenov sistem biljaka brže apsorbovao taj mineral i sprečio gubitke usled isparavanja i ispiranja.
U slučaju voćnjaka sa širim međurednim razmacima, preporučuje se unošenje đubriva oko stabala u obliku činija radi ekonomičnosti. Nakon toga, neophodno je ručno ili mašinski izvršiti plitku obradu kako bi se đubrivo uneo u zemljište. U situacijama kada su voćnjaci na nagibima, preporučuje se raspoređivanje đubriva sa gornje strane reda, kako bi se sprečilo slivanje u međuredni prostor i osiguralo da se ravnomerno distribuira u zoni korena biljaka.
Izvor: GARDEN TIPS
Ne zaboraviti tečna đubriva
U proleće i tokom leta, kada se formira lisna masa, poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da koriste tečna folijarna đubriva u voćnjacima.
Preporučuje se da se zasadi tretiraju tečnim folijarnim đubrivima u intervalima od 7 do 10 dana, ili čak i duže, u zavisnosti od preporuka proizvođača. Stoga je važno da proizvođači pažljivo prate savete o tome koliko često treba primenjivati ova đubriva. Tečna folijarna đubriva sadrže mikro i makro elemente, što ih čini preporučljivim za upotrebu u voćarstvu prema savetima stručnjaka.
Važno je napomenuti da treba izbegavati korišćenje folijarnih đubriva na kraćim intervalima od preporučenih. Na primer, ako je preporuka da se koristi na svakih 10 dana, ne bi trebalo koristiti na svakih 5 dana. U suprotnom, to može dovesti do prekomerne koncentracije u listovima. A to može ometati normalno funkcionisanje biljaka. Prema rečima Jerkićeve, voćari treba da počnu sa primenom folijarnih đubriva kada listovi na biljkama dostignu dve trećine svoje veličine. Ovo označava početak formiranja lisne mase. Pre toga, primena ovih đubriva se ne preporučuje.
Izvor: Dobro jutro
