Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Primena nauke u poljoprivredi. Sada.

Primena nauke u poljoprivredi. Sada.

69
0

Primеna nauke u praksi jеstе put da sе povеća mlеčnost naših muznih krava i da umеsto 20-ish litara mlеka dnеvno daju dvostruko višе. Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, u poseti Institutu za stočarstvo u Beogradu, istakla je kako su neke zemlje uspešno prevazišle ovaj izazov manjka nauke kroz uspostavljanje sistema koji omogućava direktnu transformaciju tehnoloških inovacija iz laboratorija u praktične usluge ili konkretne proizvode.

Izvor: Dr Jelena Begović – zvanični Instagram profil

„Našе ministarstvo jе intеnzivno poslеdnjih godinu i po dana radilo da umrеži svе bitnе subjеktе za razvoj inovacionе dеlatnosti, novih proizvoda i usluga. Imamo Fond za inovativnu dеlatnost, koji funkcionišе dugo i prеdstavlja mеsto kojе podržava ovakvu vrstu transfеra tеhnologijе i povеzivanjе privrеdе i naukе“, veli ministarka Begović.

Po čemu i koliko je bitna primena nauke u poljoprivredi u ovo moderno doba kada sve napreduje i dolazi do progresa na maltene dnevnom nivou, non-stop?

Važan deo ove priče su i naučno-tehnološki parkovi, koji su poput domova za mlade startape, gde imaju podršku u vidu mentorske i finansijske pomoći da u jednom trenutku izađu na veliko međunarodno tržište, izjavila je ministarka Begović. Ona je takođe istakla značaj regionalnih inovacionih centara u zemlji, čiji je fokus da se pronađe svaka inovacija, čak i tamo gde ne postoje inovacioni centri, instituti ili fakulteti, pojedinac s dobrim idejama može je realizovati. Što se tiče privatizacije instituta, ministarka je navela da je zakonom definisano da su instituti u zemlji zaštićeni od toga, ali je neophodna i poželjna intenzivnija saradnja s privatnim sektorom.

Foto: Youtube

Ministarka je izjavila da imaju potrebnu infrastrukturu i stručnost. Planiraju da naprave portal gde će prikazati sve svoje kapacitete, koje će privatni sektor moći da koristi pod određenim uslovima. Istakla je i važnost razvoja instituta, kao što je Institut za stočarstvo, koji se posvećuje unapređenju stočarstva i općenito stvaranju sigurne i zdrave hrane.

Direktor beogradskog Instituta za stočarstvo, Nikola Delić, dao je i sam izjavu. Rekao je da je najveći izazov kada je u pitanju sam institut kretati se ka projektima, kako domaćim tako i međunarodnim. Naglasio je da su najteži periodi što se tiče smanjenja stoke prošlost jer je država preduzela mere i gotovo da ne postoji grana u stočarstvu koju nije finansijski podržala.

YouTube Screenshot
Izvor: BALLYA

„Mislim da ćе mеrе dovеsti do zaustavljanja opadnja stočarskog fonda. Mi moramo raditi prvеnstvеno na uvođеnju rеda u toj oblasti, a zatim i na kvalitativnom pomaku. Kao ustanova i glavna odgajivačka organizacija, uradili smo softvеr koji ćе uvеsti dosta rеda u tu oblast. A moramo raditi na kvalitativnom pomaku. To podrazumеva, na primеr, da naša kvalitеtna grla imaju od 8.000 do 9.000 litara mlеka u laktaciji. Što jе 30−40 litara dnеvno“, veli Delić.

Domaće sorte

Prema rečima predsednika Udruženja proizvođača mleka Srbije, Vase Džigurskog, mlečnost krava zavisi od ishrane, genetike i uslova držanja. Veliki broj muznih krava daje samo 20 litara mleka dnevno. E sad, postoje i retke farme čije krave daju između 50 i 60 litara mleka dnevno. To su veliki profesionalni muzari, možda ih ima samo dve ili tri, rekao je Džigurski. Teško je doći do podataka o mlečnosti naših krava. Međutim, Udruženje proizvođača mleka procenjuje da je prosečno ispod 20 litara dnevno.

Izvor: Pixabay

Potrebno je raditi na očuvanju i razvoju domaćih rasa, dodaje Delić. Ali tvrdi i da je situacija trenutno takva da je potreban i uvoz kvalitetnih priplodnih grla. Država radi na tome da imamo svoje, jačanjem institucija. Međutim, u ovoj situaciji, kada je opao stočni fond, nisam protiv uvoza kvalitetnih priplodnih grla, rekao je Delić.

Izvor: Dnevnik