Naslovna Poljoprivreda Prinosi šljive manji uprkos mogućnostima srpskih voćnjaka

Prinosi šljive manji uprkos mogućnostima srpskih voćnjaka

1760
0

Kako tvrde stručnjaci, prinosi šljive u srpskim voćnjacima su izuzetno mali ove sezone, iako imamo mogućnosti za bolju proizvodnju. Šta je to što nama kao proizvođačima uzima bezmalo 40% uzgoja ove ekonomski bitne voćke po našu zemlju?

Na datu temu je za Radio Novi Sad razgovarao profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Kako prenosi RTV, Keserović tvrdi da je šljiva igrala veliku ulogu u istoriji Srbije. „Mi smo po proizvodnji prvi u svetu,“ ističe profesor Keserović. „U proseku je to 450-500 hiljada tona, pojedinih godina i čak i preko 650 hiljada. Ali, moramo priznati da nismo dovoljno uradili na unapređenju tehnologije proizvodnje šljive. Na primer, kada bi prešli sa generativne podloge džanarike na podlogu vavit, u jednom gustom sklopu 4×2 m, mogli bi na istoj površini da povećamo prinos za 30-40%.“

šljive
Šljiva i dalje dominantna u sadnji, foto J. El Omari

Šljive rađaju bolje uz bolju podlogu

Sagovornik je naglasio da se proizvođači koji rade ekstenzivnu proizvodnju često žale na cenu. Dao je primer proizvodnje višnje, gde je bilo problema sa cenom u Centralnoj Srbiji. „Ali molim vas, oni koji imaju dobru proizvodnju, ja znam proizvođače iz Šumadije koji su izvozili „lepoticu“ ponegde otprilike za šezdesetak eurocenti, oni su otkupljivali po 55 dinara,“ istakao je Keserović. „Morate priznati da je to dobra cena.

U nastavku izjave, uzeo je u obzir i sam proces proizvodnje pri računici troškova. „Ako ide šljiva za preradu, naravno ako je i niža cena ukoliko vi koristite tresače gde su troškovi berbe otprilike 3-4 dinara u odnosu na berbu koja je, ako se angažuje radna snaga, 13-14 ili više dinara. Znači mora se gledati kako da se smanje troškovi proizvodnje i da se poveća proizvodnja po jedinici površine,“ istakao je Keserović.

šljiva
 foto J. El Omari

Prema njegovim rečima, plasman ne zavisi od kvaliteta i nije nužan ukoliko voćari imaju dobre prinose. Pritom je nabrojao nekoliko kvalitetnih sorti šljiva koje ostvaruju dobre prinose i dobre zarade. „Ima jako dobrih naših sorti, kao „čačanska rodna“ i  „čačanska lepotica“. Ali jedna sorta, „top tejst“, ovih dana se bere i nakupi negde 22% šećera.“ Keserović je svim proizvođačima tom prilikom preporučio da polako krenu sa korišćenjem vegetativnih podloga. „Nek se podižu zasadi 4×2 m gde može da se ostvari prinos, verovali ili ne, u proseku i do 50 tona po hektaru, ako se koristi taj tip podloge“ izjavio je.

Izvor: RTV