Na teritoriji Srednjeg Banata žetva suncokreta se bliži kraju, a prinosi variraju od parcele do parcele kao i inače, navodi portal I Love Zrenjanin.
Proizvodne površine pod ovom kulturom imaju značajan udeo u ukupnoj proizvodnji na terenu ovog regiona, i kreću se na oko 50.000 hektara. Pritom, količine i kvalitet prinosa se razlikuju prvenstveno zbog razlika u primeni agrotehničkih mera tokom proizvodnje, kao i uticaja vremenskih nepogoda.
Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin se dotakla trenutnog stanja suncokreta na atarima srednjebanatskog okruga. „Na pojedinim parcelama i lokalitetima gde smo imali vremenske nepogode jedva da je nešto useva ostalo za kombajniranje,“ naglašava Parađenović. „Te su na takvim parcelama prinosi bili od 400 kilograma po hektaru, na primer u Banatskom Višnjićevu, do 1.100 kilograma po hektaru na Zlatici. Na parcelama gde su primenjene puna agrotehnika i zaštita, a nije bilo posledica nevremena prinosi su išli i do 3.700 kilograma, recimo u Hetinu.“
U nastavku izjave, Parađenović je utvrdila da je PSS vizuelnim pregledima tokom vegetacije registrovala nedovoljno duboko razvijen korenov sistem kod ovogodišnjih useva. „Zbog obilnih padavina nije došlo do stimulisanja korena u dubinu, jer je u zoni porasta uglavnom uvek bilo vlage. Posledica ovoga je smanjenje dužine glavnog korena koji treba da je izrazito žiličast,“ ističe Parađenović.
Zdravstveno stanje suncokreta neujednačeno
U nastavku izjave, predstavnica PSS Zrenjanin je istakla da su oplodnja i nalivenost zrna bile vrlo dobre. Nalivenost, kako tvrdi, se dobro pokazala i u sredini glavice i na obodu. U kategoriji razvijenosti, glavice suncokreta su bile male do srednje. Veličina je zavisila od vremena i dubine setve, unosa hraniva, preduzetih mera zaštite, osobina hibrida, lokaliteta i drugih razloga.
„Zdravstveno stanje useva suncokreta je, takođe, zavisilo od svih navedenih faktora. Na početku vegetacije smo imali dosta problema sa štetočinama,“ istakla je Parađenović, naglašavajući agresivnost stepskog popca. „Bila je i vrlo invanzivna pojava zečeva. Peščara na suncokretu u osetljivoj fazi klijanja i nicanja, koja je dosta dugo trajala kao posledica neodgovarajućih vremenskih uslova za rast i napredak. Te je suncokret dugo bio izložen aktivnosti ovih štetočina na početku vegetacije. Kasnije faze porasta lista pratila je pojava plamenjače i vrlo izraženo naseljavanje vaši koje su dodatno zaustavljale usev u porastu. Od faze butonizacije, pa do faze sazrevanja suncokreta imali smo 159,6 l/m2 padavina, što je dvostruko više nego godinu ranije.“
Po pitanju korišćenja fungicida, Parađenović je navela neke od ključnih prouzrokovača bolesti na srednjebanatskim poljima ove sezone. „ezultati ocene koju smo obavili na netretiranim parcelama suncokreta na više lokaliteta, različita agrotehnika i različiti hibridi pokazuju da je prouzrokovač crne pegavosti suncokreta bio na 14 do 19% biljaka. Prouzrokovač mrke pegavosti suncokreta bio je od 22 do 26%. Prouzrokovač sivo-mrke pegavosti stabla suncokreta bio je od 22 do 24% biljaka. A prouzrokovač bele truleži bio je od 25 do 28% biljka,“ naglasila je Parađenović.
Izvor: I Love Zrenjanin