Kad se čuje reč „kozmetika“, uglavnom je asocijacija na hemikalije i na toksičnost. Ali jedna proizvođačica iz Bečeja menja taj trend. Miomira Mašić Ostojić se pre deset godina upustila u proizvodnju ručno pravljenih domaćih sapuna, koje plasira na lokalnom i inostranom tržištu. Ona je već u detinjstvu bila upoznata sa domaćim sapunima, jer su se time bavile njena prabaka, baka i mama.
„Imali smo udruženje građana i bavili smo se očuvanjem starih zanata i tradicije. Radili smo etno festivale i trebalo je da posetim sajam suvenira u Crnoj Gori. Nosila sam suvenire vojvođanskih proizvođača i uvek sam imala želju da naučim kako se prave domaći sapuni. Drugi put kada sam otišla na taj sajam zaključila sam da bi bilo lepo da imam nešto svoje. Recept sam dobila od moje prijateljice Ele iz Novog Sada i tako je sve krenulo“, veli Mašić Ostojić.
Kozmetika kakvu traže i kod nas i dalje
Međutim, kada se priseća, prvi pokušaj pravljenja sapuna završio se neuspešno. Bez odgovarajućih kalupa, smesu je sipala u plastične flaše i propustila da ih pravovremeno iseče, što je rezultiralo stvrdnjavanjem. Tokom vremena, usavršila je tehniku proizvodnje i dekorisanja sapuna, shvativši da ovaj hobi može doneti dodatne prihode.
„Proučavala sam vrste ulja, načine na koji se prave ti sapuni. Moja baka je kuvala sapune, ja ih ne kuvam. Otkrila sam da postoji hladan proces. Baza za sve sapune su ulja, a određene vrste daju određena svojstva sapunima. Jedni daju penu, jedni su dobri za kožu. Nekada su se domaći sapuni pravili od svinjske masti, a ja ih pravim od biljnih masti,“ naglašava ova tehničarka biljne proizvodnje.
Da bi sapuni dobili miris, u početku je koristila etarska ulja, ali danas u njihovoj proizvodnji koristi parfemska ulja. U početku ih je bojila prirodnim bojama i dodavala im prirodne mirise. Za bojenje je koristila puder od koprive, spanaća, ruzmarina, spiruline, cimeta. Ipak, kako se tržište postepeno zasitilo ovakvom vrstom sapuna, odlučila je proizvesti nešto sa intenzivnijim mirisom.
„U jednom momentu kupcima je postao važniji miris. Zato danas u ponudi imam dve vrste sapuna – one 100 odsto prirodne i one što u sebi sadrže parfemska ulja i prirodne pigmente za farbanje,“ pojašnjava domaćica.
Vizuelno blago
Njeni sapuni na prvi pogled podsećaju na poslastice poput kolača i torti, dekorisane s izuzetnom pažnjom i stilom. „Moj kreativni proces počinje kada osmislim kako će sapun da izgleda, crtam dizajn i biram boje. Nakon toga, odredim ulja koja ću koristiti i merim ih. Najveći deo u procesu proizvodnje domaćih sapuna je upravo priprema. Oni obični, jednobojni, ne zahtevaju mnogo vremena. Ali ako pravite sapun u više boja, koji se nanosi u slojevima i na sebi ima još malih sapuna koji su tu zbog dekoracije, onda se svaki sloj i deo posebno pravi,“ pojašnjava ona.
Pored prirodnih sastojaka, ove sapune odlikuje i neograničen rok trajanja. „Jedan deo sapuna čine biljne masti i ulja, a drugi soda i destilovana voda. Na određenoj temperaturi se spajaju ulja i masna soda sa destilovanom vodom, pa se tako dobija jedna masa bez mirisa i boje. Nakon toga sledi farbanje i dodavanje mirisa. Takva masa se izliva u kalupe i proces zrenja traje od četiri do šest nedelja,“ zaključuje Mašić Ostojić.
Izvor: Dobro jutro
