Pčelari Peter Matson, Tavi Tul i Sander Sutane, članovi inicijative „Očisti tržište meda“, otkrili su ozbiljne probleme na tržištu meda prilikom posete sajmu SIAL u Parizu, jednom od najvećih evropskih sajmova hrane. Na sajmu su tajno snimili razgovore sa proizvođačima i izvoznicima meda, otkrivajući široko rasprostranjene mutne radnje u proizvodnji. Prema njihovim otkrićima, veliki deo meda na tržištu je lažan, a pčelari širom sveta trpe značajne gubitke zbog nelojalne konkurencije falsifikatora.
Falsifikatori koriste sofisticirane metode mešanja različitih vrsta šećera sa malim količinama pravog meda, čime uspevaju da zaobiđu čak i najnaprednije analize poput NMR (nuklearna magnetna rezonanca) i LC-HRMS. Ove prevare obaraju cenu proizvoda na tržištu i ugrožavaju egzistenciju poštenih proizvođača, dok potrošači često konzumiraju proizvode koji nisu pravi med. Na sajmu je potvrđeno da se lažni med često izvozi u zemlje poput Velike Britanije, gde je kontrola kvaliteta slabija, a detaljne analize poput NMR-a ređe primenjuju. Cena tih medova je drastično niža, što omogućava falsifikatorima da dominiraju tržištem.
Može li se tržište meda očistiti od falsifikatora?
Tokom tajnih razgovora, pčelari su saznali da falsifikatori prilagođavaju svoje proizvode kako bi prošli određene analize. Jedan izlagač je naveo da se kineski med uspešno plasira na evropsko tržište. Ovaj uspeh je primetan jer med iz Kine prolazi analize u poznatim laboratorijama poput Intertek, QSI i Eurofins. Različiti nivoi kontrole utiču na cene – od 1,2 dolara za najniži kvalitet do 1,7 dolara po kilogramu za med koji prolazi sve rigorozne analize.
Uzorke meda dobijene na sajmu pčelari su testirali, a rezultati su pokazali da sadrže samo mali procenat pravog meda. To potvrđuje ozbiljnost problema, jer falsifikovani med može proći čak i najsavremenije testove. Ova situacija ugrožava ne samo pčelare već i globalnu proizvodnju hrane, s obzirom na ključnu ulogu pčela u oprašivanju.
Pčelari iz inicijative „Očisti tržište meda“ pozivaju na hitne mere. Prema njima, te mere uključuju primenu inovativnih metoda poput DNK analiza, koje su pokazale veću efikasnost u identifikaciji lažnih proizvoda. Evropski pčelarski savez i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) takođe aktivno rade na ovom problemu. Članovi istog zahtevajući strože propise i efikasnije metode kontrole kvaliteta od Evropske komisije. Iako je situacija ozbiljna, ovi pčelari ostaju odlučni u borbi za očuvanje tržišta i zaštitu pčelarstva.
