U poslednjih 34 godine rada, dr Goran Bekavac, stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, primećuje da nikada nije video ovako raznoliku sliku stanja kukuruza na terenu. Najnovija saznanja pokazuju da će mnogi vojvođanski ratari ove sezone započeti žetvu ranije nego što je uobičajeno zbog alarmantnog stanja useva izazvanog sušom. Šteta na njivama je evidentna, s brojnim primerima potpuno osušenih useva.
Stanje useva kukuruza zavisi od agrotehničkih mera koje su proizvođači preduzeli. Oni koji su koristili ranije FAO grupe ili su posadili ranije u sezoni imaju bolje rezultate, dok su oni koji su sejali krajem aprila ili u maju i koristili kasne hibride suočeni sa ozbiljnim problemima zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Bekavac naglašava da je procena prosečnih prinosa teška, te da će verovatno biti znatno ispod višegodišnjeg proseka. U Srbiji su primećene razlike u stanju njiva, gde neke izgledaju dobro, ali su to retki slučajevi.
Hoće li proizvodnja kukuruza stati na noge?
Kukuruz se suočava sa velikim problemima zbog ekstremnih temperatura koje prekidaju uobičajene fiziološke procese biljaka. Bekavac smatra da bi trebalo proglasiti elementarnu nepogodu zbog kontinuiteta visokih temperatura. Pominje primer iz 2022. godine kada su neka mesta, poput Zrenjanina i Sombora, zabeležila ekstremno niske padavine i najtoplije leto u poslednjih 30 godina.
Poljoprivrednici trenutno raspravljaju o rejonizaciji i prilagođavanju hibrida na osnovu vremenskih uslova. Bekavac ističe da se u Srbiji dugo diskutuje o rejonizaciji. Međutim, ističe on, često su povodom toga preduzimane neobične mere, kao što su neodgovarajuće setve useva. On takođe upozorava da se praksa spaljivanja stajnjaka i kukuruzovine, koja se koristi u Srbiji, ne primenjuje u Evropi, gde se organska materija odmah zaora u zemljište. Ova praksa doprinosi pogoršanju mehaničkog sastava zemljišta, povećava sadržaj gline, otežava obradu zemljišta i dovodi do slabijih prinosa.
Bekavac dodatno napominje da su strašne vremenske prilike pogoršane ljudskim greškama. Među njima je ubrojao krčenje drveća u Vojvodini, koja je najslabije pošumljena regija u Evropi. On upozorava da će se negativni efekti naših postupaka brzo vratiti i da je važno prilagoditi prakse kako bi se ublažili budući problemi.
Izvor: AgroTV
