Zlatko Čula, proizvođač oraha iz Hrvatske, osvetljava razlike u razvoju orašarstva između Srbije i Hrvatske. Prema njegovim rečima, Srbija je u ovoj oblasti 20 godina ispred Hrvatske, naročito zahvaljujući uzornim proizvođačima poput Saše Lukića i njegovog brata, koji stoje iza rasadnika „Lateral“. Ovaj rasadnik je postavio standarde u proizvodnji oraha, uključujući konsalting, proizvodnju sadnog materijala, uvođenje standarda, a sada i plasman proizvoda na tržište. Lukićev tim stvara ekonomsku mrežu voćara i ulaže u mašine koje mogu koristiti više proizvođača, omogućavajući efikasnost na većim površinama.
Čula ističe da orašarstvo nije za svakoga i da je ključan izbor kvalitetnog zemljišta i rasada. Proizvođači u Srbiji imaju vrhunske rasade, dok je u Hrvatskoj ograničen uvoz iz Srbije zbog nedostatka regulative, što usložnjava proces nabavke. Ipak, postoje načini za uvoz preko Bugarske ili Mađarske, ali su komplikovani. Hrvatska ima veliki interes za sadnju oraha jer je država davala podsticaje, što je rezultiralo podizanjem 6.800 hektara zasada. Međutim, mnogi su to učinili isključivo zbog subvencija, a sada se suočavaju s problemima. Očekuje se da će samo pravi proizvođači opstati, dok će oni koji su podigli zasade bez dugoročne posvećenosti verovatno odustati.
Ko ima više oraha (i koji su razlozi)?
Čula, koji je tokom sedamdesetih godina radio u Srbiji, ističe da njegova ljubav prema orahu traje decenijama. Tokom rada u Srbiji upoznao je profesora Koraća i učestvovao u selekciji sorti. Iako se preselio u Hrvatsku, nastavio je da prati razvoj orašarstva i pre pet godina zasadio je 2,5 hektara oraha. Najzastupljenije sorte u Hrvatskoj su lateralne sorte, poput sorte Lara, koja je pokazala otpornost na mraz i kasno cvetanje. Iako su i sorte Čendler prisutne, one su se slabije pokazale u uslovima mraza.
Jedan od problema s kojima se proizvođači oraha suočavaju jeste rezidba lateralnih sorti, naročito kod guste sadnje. Rezidba je skupa i zahteva specijalizovane mašine, što bi moglo biti rešeno udruživanjem proizvođača kako bi se troškovi delili. Lateralne sorte počinju da daju prinos već u četvrtoj godini, a puni rod se postiže oko osme godine, ali samo uz pravilno održavanje.
Čula naglašava da se poljoprivreda, uključujući uzgoj oraha, više ne može zamisliti bez sistema za navodnjavanje, posebno kod većih zasada. Orah postaje sve zahtevnija kultura, ne samo u smislu održavanja, već i zaštite od vremenskih nepogoda. Protivgradna zaštita je važna tema o kojoj se razmišlja i u Srbiji i u Hrvatskoj, ali je investicija u ovu vrstu opreme značajna. Čula zaključuje da su velike investicije neizbežne za uspešan uzgoj oraha na duže staze.
Izvor: Dobro jutro
