U 2023. godini, proizvodnja jakih alkoholnih pića u Srbiji dostigla je 36,2 miliona litara, što predstavlja povećanje od 2,5% u odnosu na prethodnu godinu i 61% u odnosu na 2017. godinu, kada je počela registracija proizvođača prema novom zakonu. Najveći udeo ima proizvodnja rakije od voća, koja iznosi 27,1 milion litara, uglavnom šljivovice. Ostala pića, poput vinjaka, likera, džina i travarica, čine preostalih 9,1 milion litara.
Pored registrovanih proizvođača, značajna je i neformalna proizvodnja rakije za lične potrebe, posebno u ruralnim područjima. Procene ukazuju na ukupnu proizvodnju rakije od oko 50 miliona litara, pri čemu su najznačajniji regioni Rasinski, Šumadijski, Moravički i Zlatiborski. Među voćnim rakijama dominira šljivovica sa 60% udela, dok dunja, kajsija i kruška čine po 10-15%.
Veći je i izvoz rakije, uvoz vina veći od izvoza
Izvoz jakih alkoholnih pića porastao je za 30,2% u 2023. godini, dok je izvoz voćne rakije blago opao za 1,1%. Najviše rakije izvezeno je u Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Nemačku i SAD, što čini 63,5% ukupnog izvoza. Nova tržišta uključuju Kongo i Island, dok je u prvih devet meseci 2024. zabeležen rast izvoza rakije za 16,3%, vrednosno 11,3 miliona evra. Privredna komora Srbije smatra da proizvodnja rakije ima značajan potencijal za promociju na svetskom tržištu.
Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 30 miliona litara, dok je potrošnja po stanovniku niska – 14 litara. Tokom 2023. godine, Srbija je izvezla vino u vrednosti od 22 miliona evra, ali je uvoz bio znatno veći, vredan 43 miliona evra, što ukazuje na negativan spoljnotrgovinski bilans. Najveći obim trgovine vinom odvija se unutar CEFTA regiona, pri čemu uvoz sa ovog tržišta čini polovinu ukupnog uvoza vina. Iz Evropske unije uvezeno je više od 40% vina, dok je izvoz u EU iznosio oko 18%.
Značajan deo izvoza vina ide u Rusiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, dok se najviše vina uvozi iz Severne Makedonije. Trgovina aromatizovanim vinom odvija se u manjem obimu, ali je u 2023. zabeležen rast izvoza. I ovde EU dominira kao glavni partner u uvozu, dok izvoz beleži porast u poređenju sa prosekom poslednjih godina. Ovi podaci ukazuju na potrebu daljeg razvoja i promocije srpskih alkoholnih pića na globalnom tržištu.
Izvor: AgroTV
