Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Proizvodnja u plastenicima zimi: povrće za overu

Proizvodnja u plastenicima zimi: povrće za overu

131
0

Tržište sveže hrane, koje je aktivno tokom cele godine, nametnulo je proizvodnju povrća u zatvorenom prostoru, konkretno plastenicima i staklenicima. Za poljoprivrednike sa plastenicima, koji se procenjuje da imaju oko 6.000 hektara u Srbiji, decembar nije period odmora.

U zimskim mesecima, u plastenicima se gaji luk, spanać, zelena salata, rotkvice, ali i sve više rukola, endivija, zimska blitva i raštan. Ove vrste povrća dobro podnose niske temperature i manje svetlosti, te im nije potrebno dodatno grejanje, što znači da nisu potrebna velika ulaganja u energente. Ova proizvodnja je uvek isplativa, s obzirom na to da tokom najhladnijih meseci postoji velika potražnja za svežim povrćem, koje se inače uvozi u većim količinama.

Šta se nalazi zimi po srpskim plastenicima?

Po pitanju kultura, naši proizvođači u svojim zatvorenim prostorima uzgajaju mnogo kultura. Neke od najčešćih su:

  • Rukola
  • Salata
  • Spanać
  • Zelje
  • Zimska blitva.
Foto: Pixabay

Rukola

Rukola je pogodna za uzgoj tokom cele godine i posebno se preporučuje za zimsku proizvodnju u plastenicima, s obzirom na visoku potražnju za ovim zelenišem u poslednjoj deceniji, što rezultira dobrom cenom na tržištu. Isplativa je kada se gaji na većim površinama, s obzirom na to da se s jednog hektara može ostvariti prihod od oko tri miliona dinara. Cena kilograma rukole se kreće oko 2.000 dinara.

Za uzgoj rukole potrebno je dobro drenirano zemljište koje pruža dovoljno vlage. Ovo lisnato povrće uspeva u hladnijim uslovima i izuzetno je otporno na mraz. Nakon setve, proizvođači trebaju sačekati oko šest nedelja pre prve berbe. Prilikom berbe, skidaju se zeleni listići, dok koren ostaje netaknut, omogućavajući dalji rast biljke i više berbi tokom sezone.

foto: J. El Omari, priprema plastenika za novu sadnju

Salata

Zelena salata ima sposobnost da klija čak i na temperaturama samo dva stepena iznad nule, ali najpogodnija temperatura za njen optimalan rast je oko 18 stepeni. Ovaj lisnati povrću može izdržati i jake mrazeve, s tim da je najosetljivija faza u zimskom uzgoju od faze rasađivanja do formiranja glavice. Za uzgoj zimske salate, važno je da zemljište bude dobro drenirano, pružajući dovoljno vlage i svetla. Zelena salata najbolje uspeva u uslovima s mnogo vedrih i sunčanih dana.

Različite sorte salate imaju različite razmake prilikom sadnje, pri čemu su robusnije sorte sa većom glavicom obično zasađene na razmak od 25×25 cm, dok su sitnije sorte na razmak od 20×25 cm. U zimskom uzgoju u plasteniku, preporučuje se zalivanje salate tri puta nedeljno. Takođe, preporučuje se sadnja salate u plasteniku nakon sezone paradajza i crnog luka, koji su povoljni predusevi za ovo povrće, dok se peršun i celer ne preporučuju kao predusevi, prema informacijama od gospođe Vuksanović.

Priprema plastenika

Spanać

Spanać može proklijati pri temperaturi od 4 stepena Celzijusa i može opstati i pri temperaturama do minus 8 stepeni. Iako nije zahtevan što se tiče osvetljenosti, zbog plitkog korenovog sistema, spanać zahteva više vode, posebno tokom perioda formiranja listova.

U plastenicima, spanać često služi kao međuusevni usev. Pri gajenju u zaštićenom prostoru, preporučuju se sorte koje imaju brz rast i nežne drške kako bi se smanjio nivo štetnih nitrita. Neki od preporučenih sorti u ovim uslovima su Bolero, Volter, Sitra, Prins, i Sprint. U slučaju da se usev pokriva agrotekstilom, savetuje se korišćenje ozimih sorti poput Viraflaj, Tiko, Mazurka Buterflaj i Matador. Vreme nicanja semena je oko dve nedelje, dok se listovi intenzivno formiraju od tridesetog do šezdesetog dana vegetacije, prema rečima Ljiljane Vuksanović, savetodavca za ratarstvo u PSSS Kragujevac.

zelena salata u plasteniku
zelena salata u plasteniku

Zelje

Zelje je povrće koje je najtraženije tokom proleća, a iz plasteničke proizvodnje može stići na tržište već sredinom februara. Niske temperature mogu oštetiti nadzemni deo biljke, ali zelje u plastenicima ponovo počinje rasti čim temperatura pređe nulu. Ako nije pokriveno najlonom, preporučuje se pokrivanje oko Nove godine kako bi bilo spremno za berbu za mesec i po dana. Zelje pokazuje otpornost na ekstremno hladne zime, ali isto tako dobro podnosi visoke temperature.

Za uspešan uzgoj, potrebno je koristiti stajsko đubrivo i dopuniti ishranu azotom i magnezijumom. Berba u plasteniku obavlja se svaka dva do tri dana. Zimsko zelje je otporno, pa se može desiti da tokom cele godine ne zahteva posebnu zaštitu od bolesti.

Povrtarstvo (Foto: Bolja zemlja)

Zimska blitva

Blitva takođe pokazuje visoku toleranciju na zimske temperature. U Srbiji se najčešće uzgaja srebrnolisna blitva, koja se ističe dobro razvijenom lisnom drškom bele boje i sočnim listovima. Preporučen razmak između redova je otprilike 40 centimetara, dok je razmak u redu oko 5 centimetara. Moguće je direktno sejati seme blitve, a zatim sprovoditi proređivanje kako bi se postigla optimalna udaljenost između biljaka. Tokom procesa proređivanja, rasad se može presaditi kako bi se ostvarila dodatna količina biljaka.

Izvor: Dobro jutro

Prethodni tekst„Naše nasleđe“: za žene, za nas, za Srbiju
Sledeći tekstRatari, opustite se! Uvode se stroge mere zaštite od požara